U današnjem članku donosimo potresnu ispovest muškarca koji je godinama živeo u uverenju da je otac dečaka kojeg je odgajao s puno ljubavi, pažnje i posvećenosti.
- Njegova priča počinje pre više od jedne decenije, kada je, kao veoma mlad, odlučio da prihvati ulogu oca detetu koje je njegova tadašnja partnerka nosila. Iako mu je priznala da nije sigurna u očinstvo jer ga je prevarila, on je, umesto da se povuče, odlučio da preuzme odgovornost.
U tom trenutku, verovao je da je najbolje što može da uradi to da sačeka rođenje deteta i potom obavi DNK test kako bi utvrdili istinu. Međutim, ono što nije znao jeste da je njegova devojka već imala plan – iskoristila je DNK pravog oca, a test falsifikovala ubacujući njegove podatke. Tako je obmanut da poveruje kako je on biološki otac. Iako je bio mlad, pokazao je zrelost i velikodušnost, odlučivši da se ponaša kao pravi roditelj.
Kroz godine, njegov odnos sa dečakom bio je duboko emotivan. Bio je prisutan u njegovom životu, ulagao vreme, trud, emocije, ali i finansijsku podršku, čak i kada se veza s devojkom raspala. Nisu ostali zajedno, ali to ga nije sprečilo da i dalje bude čvrst oslonac detetu koje je smatrao svojim.
Međutim, kako je vreme prolazilo, u njemu su počele da se bude sumnje. Detetove fizičke crte lica postajale su sve očiglednije – podsećale su na čoveka s kojim je jednom uhvatio svoju tadašnju partnerku u prevari. Sumnje koje je potiskivao godinama postajale su nepodnošljive, pa se odlučio na težak, ali neizbežan korak – ponovni DNK test.
- Rezultat ga je emocionalno porazio. Pokazalo se ono što je u dubini duše možda već znao – da nije biološki otac. Iako je to bio šok, još veći udarac bilo je saznanje da je čitav njegov život sa detetom zasnovan na laži. Bio je opljačkan za pravo da zna istinu, ali i za mogućnost da donosi odluke na osnovu nje.
- Pokušao je da pronađe pravdu. Imao je sve dokaze – originalni i novi DNK test. Međutim, suočio se s pravnim zidom. Zakon mu nije išao u korist, jer bez zvanične sudske odluke njegovo ime ne može biti uklonjeno iz matične knjige rođenih. I pored očigledne prevare, teško je pronaći pravni osnov da se slučaj goni, zbog neefikasnog sistema i nedostatka volje pravosudnih organa.
Osećaj izdaje, ali i bespomoćnosti, dodatno su ga slomili. U međuvremenu, mnogi su saznali za njegovu priču i reagovali različito. Jedni su mu pružili podršku, pozivali ga da se bori za potpuno starateljstvo, ističući da on jeste pravi otac – možda ne po krvi, ali svakako po svemu ostalom. Smatrali su da žena mora snositi posledice svojih postupaka.
Drugi su upozoravali da sud možda neće uvažiti novu realnost i da bi mogao ostati zakonski odgovoran za dete. Isticali su da dete ne bi smelo biti žrtva istine koju nije tražilo. Među komentarima se javila i jedna žena koja je, kao majka, napisala da razume njegovu bol, ali da ljubav prema detetu ne bi smela da se ugasi samo zato što DNK test pokazuje drugačije.
Kroz sve to, on je pokušavao da shvati – šta je ispravno, a šta pravedno? Da li istina uvek mora biti izgovorena ako će uništiti jedan nevini život? Da li se očinstvo meri genetikom ili godinama nežnosti, žrtve i prisutnosti?
I dok se bori sa sistemom koji ne prepoznaje njegovu patnju, u njegovom srcu ostaje ljubav prema detetu koje je zvao sinom. Ne zna šta mu budućnost nosi, niti da li će ikada uspeti da se izbori za pravdu, ali zna jedno – dete ga je poznavalo kao oca, onoga koji ga je voleo, čuvao i podržavao bez obzira na sve.
