U današnjem članku govorićemo o jednom od najznačajnijih praznika za Srpsku pravoslavnu crkvu i njen narod Vidovdanu.
- Ovaj dan, koji duhovno osvetljava narod, nosi poseban značaj jer se veruje da „otvara oči“, kako u doslovnom, tako i u simboličkom smislu. Poreklo praznika seže u doba pre hrišćanstva, kada je bio posvećen bogu Vidu, da bi kasnije, nakon kosovske bitke, postao vezan za kneza Lazara, koji je tada poginuo. Upravo ta povezanost sa herojstvom, stradanjem i verom u božansku pravdu, učinila je da ovaj dan postane najbliži duši srpskog naroda.
Vidovdan se ne slavi uz veselje, već u tišini, molitvi i sećanju. Srbi ga smatraju tužnim, ali svetim danom, danom kada treba zastati, pogledati u prošlost i povezati se sa precima. Tradicionalna verovanja nalažu određena pravila ponašanja, jer se smatra da ovaj dan ima posebnu duhovnu težinu, a njegovo kršenje može doneti neželjene posledice.
Jedno od prvih pravila jeste da ne treba ustajati kasno. Ako se čovek na Vidovdan ne probudi pre izlaska sunca, veruje se da će cele godine biti u zaostatku sa obavezama, stalno kaskati za vremenom i životnim tokom. Rano ustajanje, po predanju, vara zle sile i donosi svetlost u život.
Takođe, ne treba organizovati svadbe i veselja. Smatra se da su brakovi sklopljeni na Vidovdan osuđeni na nesreću, jer ovaj dan nije prikladan za slavlje, već za unutrašnju tišinu. Naši preci su verovali da takav brak donosi suze, razočaranje i tugu. Dan treba provesti sa porodicom, u molitvi i razmišljanju, a ne u pesmi i igri.
- Treće važno pravilo je da nema teških fizičkih radova. Vidovdan se poštuje kao i svaki crkveni praznik — u miru i dostojanstvu. Veruje se da obavljanje velikih poslova tog dana donosi sušu i nerodnu godinu, što je narod ranije posebno ozbiljno shvatao. Jedino što se smatra poželjnim jeste da se garderoba iznese iz kuće da se provetri, što simbolično označava pročišćenje doma.
Zanimljiv običaj koji se vezuje za žene, naročito mlade devojke, jeste da na ovaj dan počinju ručni rad. Dok započinju novi vezeni rad, izgovaraju rečenicu: “Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi.” Ova izjava ima snagu molitve i želje za mudrošću i veštinom, ali i za ostvarenjem kroz rad, upornost i dar od Boga.
- Vidovdan je poznat i po gatanju i verovanjima vezanim za pronalazak srodne duše. Devojke u mnogim krajevima Srbije beru cveće i stavljaju ga pod jastuk, verujući da će im se u snu ukazati budući muž. Pored cveća, koriste se i vidova trava, hleb i so, koji imaju simbolično značenje — čistoće, duhovnosti i zajedništva. U sve se uključuju i molitve svetom Vidu, koje treba da dodatno pojačaju duhovnu moć obreda.
Ova praksa potiče iz davnih vremena i uprkos savremenom dobu, i dalje živi u mnogim srpskim domaćinstvima. Za devojke koje još nisu pronašle ljubav svog života, Vidovdan je trenutak nade i tihe molitve. Veruju da će im upravo tog dana nevidljive sile pomoći da jasno vide svoju budućnost.
U narodnoj tradiciji postoji i verovanje da ne treba jesti trešnje pre Vidovdana. Smatra se da onaj ko prekrši ovo pravilo, u zagrobnom životu neće moći da ih okusi. Iako ovakva verovanja zvuče zastrašujuće, ona su imala funkciju da podstaknu poštovanje ciklusa prirode i strpljenja, jer tek kada plod sazri i dođe njegov trenutak, valja ga brati.
U duhovnom smislu, Vidovdan je dan kada, kako narod kaže, Bog šalje poruku svakome. Taj dan je prilika da se zastane, oslušne unutrašnji glas, obrati pažnja na znakove oko sebe i oseti smer u kom duša treba da ide. Mnogi veruju da su baš na Vidovdan doživeli prosvetljenje, da su tada doneli velike životne odluke ili dobili važne odgovore.
U srpskoj kolektivnoj svesti, Vidovdan nije samo praznik — on je duhovni stub identiteta. Njegovo obeležavanje povezuje narod sa prošlošću, sa Kosovskim zavetom, sa idejom žrtve za više dobro i verom u nebesku pravdu. Nosi poruku strpljenja, uzvišenosti, poniznosti i nade.
U tom smislu, Vidovdan jeste dan koji „otvara oči“ — ne samo prema prošlosti i tradiciji, već i prema sebi samima. Ko ga istinski doživi, moći će jasnije da vidi svoj put, svoje vrednosti i ono što zaista jeste.
