U današnjem članku govorićemo o tome kako dostići unutrašnji mir i sreću u vremenu kada se sve češće upoređujemo sa drugima.
Pitanje „Da li sam zaista srećan?“ često se javlja kada počnemo da gledamo tuđe živote i njihove uspehe, nesvesno poredeći sopstveni život sa onima koji, barem spolja, deluju kao da imaju više – bilo da je to bogatstvo, uspeh ili ono što izgleda kao neprekidna radost. Međutim, zaboravljamo da uvek postoje i oni kojima je život dao manje – manje mogućnosti, manje sreće, ili čak manje vremena. Ipak, mnogi su, i pored takvih ograničenja, ostvarili zadivljujuće uspehe. Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova svog vremena, podsećao nas je da je sve relativno – pa i to kako doživljavamo vlastiti život.
- Upravo iz tog razloga ne treba donositi stroge sudove o sebi niti nositi teške etikete koje nam drugi ili mi sami namećemo. Kada neko veruje da ga prati loša sreća, često uzrok nije spoljašnji – već dolazi iznutra. Naš način razmišljanja i interpretacije sveta oko nas ima ogroman uticaj na to kako se osećamo i kakve izbore pravimo. Sreća ne zavisi od toga da li posedujemo najbolje stvari ili da li smo najuspešniji. Ona se gradi iznutra – kroz naše stavove, navike i odluke koje donosimo svakodnevno.
Iako životne okolnosti mogu igrati određenu ulogu, većina onoga što određuje ispunjen i srećan život nalazi se u našim rukama. Čak 99% naše sreće dolazi iz naših namera, napora i načina razmišljanja. Postoje četiri ključna principa koja mogu značajno doprineti kvalitetu našeg života.
Prvi je razvijanje radoznalog i aktivnog uma. Znanje ne prestaje da bude važno nakon završetka škole. Ono se gradi celog života. Postoji stara izreka koja kaže: „Ako ispustiš zlatnu polugu i knjigu, prvo podigni knjigu.“ To simbolizuje duboko poštovanje prema obrazovanju, jer obrazovan um je sposoban da stvara prilike i prevaziđe prepreke. Ljudi se često žale da ne znaju nešto da urade, da ne mogu nešto da savladaju, ili da im je teško. Ali istina je da se prilike danas nude svuda – čak i od kuće. Međutim, oni koji nisu spremni ni da pokušaju, vrlo verovatno neće uspeti nigde.
Drugi princip odnosi se na smirenost i emocionalnu stabilnost. Stres, panika i prekomerna nervoza ne pomažu, već nas odvode dalje od rešenja. Postoji duhovita, ali mudra misao: „Hvala ti, Gospode, što si uzeo novac!“ Ona nas podseća da je i gubitak često relativan – i možda nas je spasio većeg zla. Prava snaga leži u samokontroli, prilagodljivosti i sposobnosti da ostanemo mirni čak i u teškim vremenima.
- Treći važan element jeste sposobnost da sebi dozvolimo odmor. Prekomeran rad vodi u sagorevanje, a sagorevanje u nezadovoljstvo i slabije rezultate. Bez obzira koliko smo posvećeni poslu, naše telo i um zahtevaju regeneraciju. Kada je odmor zanemaren, ni posao ne može biti kvalitetan. Ljudi često misle da će ih stalni rad dovesti do uspeha, ali prava istina je da je ravnoteža ključ. Odmor je neophodan deo svakog uspešnog dana.
Četvrti princip tiče se međuljudskih odnosa – posebno poverenja. Postoji mudra poruka: „Ako nećeš da ti neko sedi za vrat, nemoj se nisko klanjati.“ Suština je u tome da mnoge probleme u odnosima stvaramo sami – kada pružimo previše poverenja onima koji to nisu zaslužili. Nekada pozajmljujemo novac znajući da ga druga strana verovatno neće vratiti, i time stavljamo sebe u nezgodan položaj. Postavljanje granica nije znak nepoverenja, već briga o sopstvenim emocionalnim i materijalnim resursima.
Sve ove ideje nas vode ka jednom zaključku – srećan život se ne gradi slučajno. On je rezultat svesnih izbora, odgovornosti prema sebi i uravnoteženog odnosa prema svetu oko nas. Ako uspemo da razvijemo mudrost, istrajnost i emocionalnu stabilnost, bićemo sposobni da se nosimo sa svakim izazovom koji život donese – i da u njemu pronađemo smisao i radost.
