Vladimir Đukanović je ime koje je postalo poznato ne samo u Srbiji, već i širom sveta zbog njegovih izuzetnih postignuća na Volstritu, jednoj od najmoćnijih finansijskih institucija u SAD-u. On je Srbin koji je uspeo da savlada izazove američkog tržišta i postigne uspeh na globalnoj finansijskoj sceni. Iako je stekao ogromno bogatstvo, Đukanović se danas, nakon godina života u Americi, vratio u Srbiju. Njegova priča je inspiracija mnogima, a domaći mediji ga nazivaju srpskim “filozofom sa Volstrita”, jer pored finansijskog uspeha, bavi se i pisanjem, te je autor romana “Blistanje”.
Nedavno je gostovao u jednom popularnom podkastu, gde je govorio o značajnim pitanjima vezanim za život u Srbiji, ali i šire na Balkanu. Jedna od glavnih tema koja je privukla pažnju bila je generacijsko siromaštvo. Ovo pitanje, prema Đukanoviću, predstavlja ozbiljan problem koji ima duboke korene u društvu i utiče na finansijsku stabilnost porodica. On ističe da je ključni faktor za generacijsko siromaštvo mentalni stav prema novcu i životu uopšte.
Generacijsko siromaštvo – Kultura neizvesnosti
Generacijsko siromaštvo je pojam koji se koristi kako bi se opisala situacija u kojoj porodice ili pojedinci žive u siromaštvu kroz nekoliko generacija. Đukanović je objasnio da je ovo stanje rezultat negativnih uverenja koja se prenose sa jednog naraštaja na drugi. On opisuje kako, ako se deci stalno govori da su siromašni, onda oni preuzimaju taj stav i taj mentalni sklop postaje njihova stvarnost. Ako im se uvek ponavlja da su “sirotinja”, onda oni nemaju drugačiji pogled na svet, niti motivaciju da se izvuku iz tog začaranog kruga.
U svojoj priči Đukanović daje lični primer, govoreći o tome kako su njegovi roditelji, iako su pripadali nižoj srednjoj klasi u Jugoslaviji, zračili pozitivnim stavom prema životu. Njegov otac, koji je bio ratno siroče, nije imao mnogo, ali nije prenosio osećaj nesreće na svoju decu. Naprotiv, majka mu je imala pozitivan stav, uvek govoreći: “Sve je super, idemo dalje, radimo”. Ovaj pozitivan pristup, kako Đukanović smatra, bio je ključan za njihovu životnu stabilnost i njegov lični uspeh. “Stav” prema životu i novcu bio je odlučujući faktor, a ne samo materijalni uslovi.
Mentalitet siromaštva – kako se menja?
Kao kontrast, Đukanović govori o jednoj majci samohranici u Americi, koja, uprkos životnoj bedi, nije gubila veru da će se izvući iz problema. Ona je svojoj deci stalno ponavljala: “Izvući ćemo se, izvući ćemo se, izvući ćemo se.” Ovaj pozitivan mentalni sklop i stav prema životu pokazuje značaj mentalnog okvira koji ljudi poseduju. Đukanović tvrdi da je taj mentalni sklop ključan za izlazak iz finansijske bede, jer ako deca veruju u mogućnost promene, postoji velika verovatnoća da će uspeti da preokrenu svoj život.
Đukanović dalje objašnjava da nije samo stvar u materijalnim uslovima. Takozvano “generacijsko siromaštvo” je duboko ukorenjeno u mentalnom nasleđu, odnosno u načinu razmišljanja, verovanjima i stavovima koji se prenose sa jednog naraštaja na drugi. Nedostatak pristupa odgovarajućim alatima za poboljšanje finansijskog stanja čini da mnoge porodice ostaju zarobljene u siromaštvu, ne znajući kako da izađu iz tog začaranog kruga. Ovaj fenomen nije samo specifičan za Srbiju ili Balkane, već je prisutan i u mnogim delovima sveta, posebno u zemljama sa niskim ekonomskim standardom.
Alati za izlazak iz siromaštva
Erik Džensen, autor knjige “Teaching with Poverty in Mind”, piše o tome kako generacijsko siromaštvo može postati dugoročni problem, jer se ne prenose samo materijalni resursi, već i znanje i sposobnosti koje bi mogle pomoći porodici da se izvuče iz siromaštva. Porodice koje žive u siromaštvu često nemaju pristup obrazovnim i finansijskim alatima koji bi im pomogli da se stabilizuju i napreduju. Ovo se odražava na decu, koja preuzimaju iste stavove i pristupe prema životu i novcu, ne znajući da postoji drugačiji način.
Zaključak
Vladimir Đukanović svojim iskustvom i pričom jasno ukazuje na to da stav prema životu i novcu igra ključnu ulogu u tome kako pojedinci i porodice preživljavaju i napreduju. Generacijsko siromaštvo nije samo rezultat materijalnih uslova, već i dubokog mentalnog okvira koji se prenosi sa jednog naraštaja na drugi. Ako želimo da promenimo finansijsku sliku naših društava, potrebno je da promenimo stavove, ne samo prema novcu, već i prema životu uopšte.
Dobar mentalni stav, zajedno sa pravim alatima za izlazak iz siromaštva, može doneti značajne promene. U tome leži ključ za prevazilaženje prepreka i ostvarivanje trajnog finansijskog uspeha.
