Aleksandar Gvozdenović, poznatiji kao Gvozda, bio je mladi talentovani golman u klubovima Hajduk i FK Rad, a njegov sportski potencijal bio je obećavajući. Međutim, iako je imao izvanredne mogućnosti da izgradi uspešnu karijeru, njegova sklonost ka alkoholu, noćnim izlascima i rizičnim društvima uvele su ga u životnu spiralu koja ga je odvela u propast.
Gvozda je u emisiji “Jutro” na TV Prva otkrio koliko je njegov život postao haotičan: „Zaduživao sam se sve više. Znao sam da dugove neću moći da vratim“, rekao je. Problemi sa finansijama, loši izbori i svakodnevni gubitak kontrole postali su normativi u njegovom životu. U tom periodu, podrška koju je nekada imao od porodice i prijatelja nestala je, a on je na kraju završio na ulici. Za njega je ulica postala dom, a Skadarlija i Bajlonija mesta gde je nalazio minimalna sredstva za opstanak.
Ulica mu je postala dom, a česma na Skadarliji “dnevna soba”. Tu je, zajedno s drugim ljudima koji su bili u sličnom položaju, provodio dane. Zarađivao je sitniš za mršav obrok, ali je najviše trošio na alkohol. Spavao je po klupama i napuštenim vagonima, no u tom svetu očaja i opijenosti, Aleksandar nije mogao da se seti kada je poslednji put pojeo obrok. Ogledalo mu je postalo stran predmet – više nije prepoznavao ni sebe.
Preokret u njegovom životu dogodio se jednog jutra kada je ponovo sreo svoju bivšu devojku Jelenu. Njihova veza je prekinuta zbog Aleksandrovog destruktivnog ponašanja, ali ona mu je ostavila poruku. “Ostavila mi je – ne jednu, već dve ceduljice”, seća se Aleksandar s osmehom. Taj mali, ali značajan gest, označio je početak njegovog puta ka oporavku.
Jelenina podrška bila je ključna tokom njegovog lečenja. S njom je prošao kroz svaki korak rehabilitacije, a njena ljubav i strpljenje omogućili su mu da ponovo pronađe motivaciju za borbu i da se seti ko je nekada bio, ali i ko može ponovo da postane. Njihova ljubav, kao i vera u njega, vratili su Aleksandru snagu da se ponovo bori za normalan život.
Danas, Aleksandar Gvozdenović je drugačiji čovek. Tri godine zajedničkog života sa Jelenom postale su temelj za stabilan život, a njihova priča je pravi primer ljubavi koja pobeđuje sve prepreke. Aleksandar je uspeo da se oslobodi od alkohola, da izgrade život iz temelja i ponovo se uključi u društvo.
Njegovo iskustvo i preokret sada inspirišu i druge. Aleksandar piše knjigu pod nazivom „Sa margine u visine“, u kojoj opisuje svoj put od sportista, preko beskućništva, do čoveka koji je pronašao novu svrhu. Deo prihoda od knjige ide u humanitarne svrhe, jer je Gvozda svesno koliko je pomoć drugih ljudi od značaja za preživljavanje i oporavak. Njegovo venčanje sa Jelenom u crkvi Preobraženje bilo je kruna njihove ljubavi – dokaz da prava ljubav, uz pravu podršku, može da pobedi i najveće izazove.
“Imam veliku odgovornost prema ljudima i vremenu koji su ostali iza mene” – ove reči Aleksandra Gvozdenovića odražavaju duboku zahvalnost prema svima koji su mu pomogli na putu oporavka. Posebno ističe odgovornost prema beskućnicima s kojima je delio tužnu sudbinu, kao i prema Crkvi i veri koja se rodila u periodu njegovog lutanja.
Njegova priča počela je 12. aprila 2013. godine kada je zatvorio vrata stana u kojem je živeo sa majkom. Tada je, iako je bio talentovan golman, odlučio da ide u pravcu begstva od problema – postao je beskućnik. “Fudbal je obojio moje detinjstvo i mladost, ali nisam bio pravi sportista. Voleo sam da idem u kafane, izlazim s društvom, što je na kraju uticalo na moju karijeru”, priseća se Aleksandar. Kroz godine, alkohol je postao svakodnevni saputnik, a život mu je postao niz loših odluka.
Jednog dana, Aleksandar je odlučio da krene na put bez povratka. „Seo sam na jednu od klupa da gledam reku kako teče“, prisetio se on. Iako je život bio u najdubljoj tami, sve se promenilo kad je ponovo sreo Jelenu. Ona mu je, sa puno strpljenja i ljubavi, pomogla da se povrati. „Jedan teški kamen počeo je da se kotrlja u pravom smeru“, kaže on.
Danas, Gvozda je ponosan na sebe i svoju novu životnu priču. Njegova Jelena je njegova snaga, a njihov brak je simbol vere da je uvek moguće promeniti život, bez obzira na okolnosti. Zajedno grade život koji su oduvek želeli, i „svako jutro je novi blagoslov“.
