Goranova priča o životu beskućnika duboko je emotivna i dirljiva. On sebe smatra beskućnikom od rođenja, jer je u vrlo ranoj dobi bio napušten od svojih roditelja. Sa samo tri meseca života, Goran je bio ostavljen i poslat u instituciju, gde je započeo svoj težak put. Ova priča nije samo o borbi za preživljavanje, već i o tragičnim okolnostima koje oblikuju sudbine ljudi.
Početak životnog puta
Goranov život započeo je tragedijom. Napustili su ga roditelji dok je bio beba, a o njemu je brinula socijalna služba. Sa samo tri meseca, bio je smešten u jaslice na Potoku, gde je boravio do svoje treće godine. Potom je premešten u Dom za nezbrinutu decu Lovran, gde je ostao sve do svoje četrnaeste godine. Ovaj period života oblikovao je njegov pogled na svet, jer je rano postao svestan toga da je odrastao u sistemu, daleko od roditeljske ljubavi i pažnje. Sa 14 godina, prešao je u Centar za odgoj, gde je proveo još četiri godine svog života, a potom, sa 18 godina, ponovo je postao beskućnik.
Susret sa roditeljima
Sa 32 godine, Goran je odlučio da pokuša da stupi u kontakt sa svojim roditeljima, koje nije poznavao. Pokušao je da pronađe svoju majku, koristeći telefon, i uspeo je da je kontaktira. Iako je majka odgovorila hladno, rekla je samo da nije zainteresovana za njega i njegovu potragu za porodicom, što je bilo bolan trenutak za njega. Međutim, Goran nije odustao i pitao je majku za svog oca. Ispostavilo se da je otac živeo na Rabu, pa je Goran odlučio da pokuša da ga pronađe.
Susret sa ocem nije bio lak. Iako su se sreli i razgovarali, otac je bio u teškoj situaciji, jer je njegova žena nedavno izgubila dete u saobraćajnoj nesreći. Goran je odlučio da ostane sa njima, počeo je da radi u pekari i nastavio je život u toj porodici. Iako je u tom trenutku osetio šta znači imati roditelje, život mu nije bio lak. Ipak, osećao je neku vrstu pripadnosti, iako su ga kasnije odgurnuli. Nakon što je njegov otac preminuo, žena njegovog oca donela je odluku da Goran mora da se iseli, što je bilo još jedno duboko razočarenje za njega.
Povratak na ulicu
Nakon smrti oca, Goran je ponovo postao beskućnik. Njegova borba nije prestajala, a novi izazov bio je suočavanje sa gubicima i novim početkom na ulici. Ipak, nikada nije odustao od traženja bolјeg života. Pokrenuo je ostavinski postupak nakon smrti svog oca, kao i postupak sa udruženjem Oaza, organizacijom koja se brine o beskućnicima. Ovaj korak bio je deo njegovog truda da pronađe stabilnost i bolji život, makar i u okolnostima koje su mu bile potpuno strane i teške.
Grad Rijeka mu je obezbedio nužni smeštaj, a Goran je iskoristio tu priliku da se brine o sebi i životu, uprkos teškim okolnostima. “Program grada Rijeke je dobar za beskućnike”, rekao je, naglašavajući važnost pružanja osnovnih uslova za dostojanstven život, kao što su smeštaj, odeća i mogućnost da se okupaš. Iako su beskućnici uglavnom stariji ljudi, Goran nije mogao da ignoriše činjenicu da se, s obzirom na ekonomske poteškoće, svako može naći u sličnoj situaciji. Kreditne obaveze, gubitak posla i drugi faktori lako mogu da dovedu do toga da ljudi završe na ulici.
Poruka o razumevanju
Goran se nada da ljudi mogu da razumeju situaciju beskućnika. On ističe da život može da se menja u trenutku, i da je važno imati razumevanja za one koji su se našli u ovom položaju. Niko ne bira da postane beskućnik, a danas, u društvu koje se suočava sa gubicima radnih mesta i ekonomskoj nesigurnosti, situacija je mnogo teža nego ikada. Goran naglašava da svaka pomoć, bilo to donacija hrane ili samo jedna dobra reč, može da znači mnogo.
Za njega, život nije bio lak, ali je naučio da ne gubi nadu. “Borba je život,” kaže on. Iako bi voleo da nije beskućnik i da je imao porodicu, razume da ne biraš svoje roditelje i da je život takav kakav jeste. On je naučio da izdrži u najtežim okolnostima, i iako je pun tuge i gubitka, njegova priča je priča o opstanku, borbi i hrabrosti.
Zaključak
Goranova priča je teška i tragična, ali istovremeno i inspirativna. Niko ne bira da postane beskućnik, ali kroz njegovu priču možemo videti snagu i upornost da se izdrži i preživi, čak i kada okolnosti deluju nemoguće. Razumevanje i podrška drugih mogu da učine razliku, a Goranova borba je podsećanje na to da je život borba, u kojoj je najvažnije ne odustati.
