Razmišljanja jedne žene o životu u Srbiji: Usmerenje ka samostalnosti i razlike među muškarcima
Svet društvenih mreža prepun je sadržaja, od korisnih saveta do ličnih iskustava koja često izazivaju kontroverze. Međutim, jedno otvoreno pismo, koje je postalo viralno pre nekoliko godina, i dalje izaziva veliku pažnju i komentare. Ovo pismo nije samo refleksija jednog životnog puta, već i kritika duboko ukorenjenih društvenih normi i očekivanja, posebno u kontekstu uloge žene u Srbiji.
Uvod u pismo: Samostalnost i izazovi u društvu
U ovom pismu, autorka počinje sa ličnim iskustvom, govoreći o tome kako je odrastala u društvu gde su je stalno obasipali pažnjom muškarci. Međutim, ona ističe da to nije bilo zbog njezine lepote, već zbog činjenice da je išla u tehničku školu, gde je bila među samo tri devojke na celom spratu. Zakoni ponude i potražnje i hormoni su odigrali ključnu ulogu, smatra ona. Iako nije bila „svetica“, pismo nije usmereno na hejtovanje muškaraca, već je to, kako kaže, lično iskustvo koje želi da podeli.
Postignuća i nezavisnost
Autorka teksta nastavlja da opisuje svoju profesionalnu karijeru u IT sektoru. Ona uživa u nezamislivoj plati za srpske uslove, a njene finansijske sposobnosti omogućile su joj da postigne velike životne ciljeve: otplatila je garsonjeru, uzela kredit za stan, a prihod od tog stana koristi za pokrivanje kredita. Takođe, ona ulaže u poljoprivredu svojih roditelja, što pomaže njenoj porodici.
Iako mnogi mogu pomisliti da su joj ovo olakšali, autorka jasno stavlja do znanja da je sve postigla sama i bez pomoći drugih.
Odnos prema domaćim muškarcima: Kultura i uloga žene
Nastavljajući sa kritikom, autorka pismo usmerava ka problemima koje vidi u srpskom društvu, naročito u vezi sa ulogom žene i njenim odnosima sa muškarcima. Kritika se fokusira na činjenicu da u Srbiji, iako svi govore o jednakosti, stvarna situacija nije baš tako jednostavna. Autorka piše da je većina muškaraca u Srbiji nesvesna kako bi trebalo da se ponašaju prema ženama koje su uspešne i samostalne. Često se očekuje da žene rade puno radno vreme, dok kod kuće obavljaju sve kućne poslove i brigu o deci, dok njihov partner „završava“ sa svojim društvenim obavezama.
Ovaj stav prema ženama, kako navodi autorka, nije specifičan samo za žene koje rade u IT industriji, već se širi kroz sve slojeve društva. Muškarci, prema njenom mišljenju, često ostaju „dečaci“ koji nisu u stanju da preuzmu odgovornost za svoje živote, učeći da se osamostale tek u kasnijim godinama. U poređenju sa njima, autorka smatra da muškarci iz drugih zemalja pokazuju veću zrelost, sposobnost da brinu o sebi, kao i sposobnost da preuzmu domaće poslove, poput peglanja košulja ili kuvarskih veština.
Očekivanja i razlike u vrednostima
Ono što autorka smatra ključnim jeste razlika u vrednostima i očekivanjima koja postoje prema muškarcima u Srbiji. Postoji duboko ukorenjeno verovanje da bi žena trebalo da bude ta koja se brine o domu, deci i ostalim obavezama, dok se od muškarca očekuje da ostvaruje profesionalni uspeh, ali i da bude “frajer” koji se opušta u društvu i zabavama. Takav sistem vrednosti stvara duboku nejednakost u odnosima, što se, kako kaže autorka, jasno odražava na kvalitet njenog života.
Autorka takođe napominje da, iako mnogi smatraju da je važno biti u vezi sa domaćim partnerima, njen lični stav je da bi za nju idealan muškarac bio onaj koji pokazuje respekt, koji je samostalan i koji nije opterećen tradicionalnim ulogama.
Zaključak: Potreba za promenama
Na kraju, autorka svog pisma zaključuje sa porukom da dokle god u Srbiji bude bila prepoznatljiva „muška figura“ koja ne pokazuje dovoljno odgovornosti, neće razmotriti mogućnost brak sa nekim ko ostaje u zemlji. Za nju, „lepota“ domaćih muškaraca je samo na površinskom nivou, dok ona traži partnera koji je u stanju da deli odgovornosti i poštuje njene profesionalne i lične izbore.
Pismo koje je postala viralno pokazuje duboku frustraciju, ali i nadu za promene u društvenim normama koje bi mogle omogućiti ravnotežu između muških i ženskih uloga. Kroz ovaj tekst, autorka poziva na promenu vrednosti u društvu, koja bi omogućila ženama da ostvare jednakost i u privatnom životu, ne samo na poslu.
U zaključku, jasno je da autorka ne odbacuje ideju o ljubavi i braku, ali insistira na tome da prava ljubav i međusobno poštovanje moraju biti zasnovani na zajedničkim vrednostima i ravnoteži, a ne na tradicionalnim ulogama koje često ograničavaju mogućnosti žene da ostvari svoj pun potencijal.
