Zoran Kalezić, poznat i voljen narodni pevač, preminuo je 4. januara 2025. godine u 73. godini života, nakon duge i teške borbe sa rakom pluća. Iako je prošao kroz operaciju, hemoterapiju i zračenja, njegovo srce nije izdržalo. Tokom celokupnog procesa, bio je uporan optimista i verovao je da ljubav koju je živeo može imati presudan uticaj u njegovoj borbi protiv ove opake bolesti. Supruga Irena, kojoj se pridružio u braku kada je imao 67, a ona 53 godine, bila je uz njega do poslednjeg trenutka.
Zoran je bio poznat po tome što nije gubio nadu, uprkos dijagnozi koja je delovala poražavajuće. Verovao je u medicinu i koristio svaku priliku da se bori za svoj život. U više navrata je isticao da hemoterapije mogu produžiti život, pa čak i “kupiti” dve ili tri godine. Iako se lečio u specijalnoj klinici “Brezovik” u Nikšiću, gde je osećao povezanost sa svojim narodom, Zoran je smatrao da je to najispravniji izbor, naglašavajući da bi, ako mora da umre, voleo da to bude kod kuće, među svojim ljudima.
- Njegovo prijateljstvo sa Tomom Zdravkovićem bilo je duboko i iskreno, a tokom njegovog života ovo prijateljstvo preraslo je u kumstvo. Kada je saznao da boluje od raka pluća, Zoran je rekao da oseća da će uskoro pridružiti svom voljenom kumu. Ovaj trenutak saznanja o njegovoj bolesti bio je ispunjen emotivnim trenucima i njegovom željom da još jednom nastupi i obraduje publiku. Iako je bio svestan ozbiljnosti svoje situacije, nije gubio nadu.
Pored Tome, Zoran je bio nerazdvojan i od drugih velikih imena narodne muzike. Među njima su bili Tozovac, Cune, Lepa Lukić, Mika Antić, Zoki Radmilović i Silvana. Ova ekipa nije samo izgradila ogromne karijere, već su se međusobno poštovali i cenili, bez ljubomore ili nesuglasica. Zoran je uvek govorio da su ih spojili ljubav prema muzici i međusobno poštovanje.
- Silvana je, poput Tome, pomogla Zoranu na početku njegove karijere, a njihovo prijateljstvo je ostalo snažno tokom godina. Njegov evergrein “Jednoj ženi koje nema više” bio je posvećen upravo Silvani, koju je smatrao velikim umetnikom i prijateljem. Ova pesma je nastala na neobičan način, a Zoran je isticao da je to bila njegova zahvalnost za sve što mu je Silvana pružila.
Međutim, Zoranovo preminuće nije pogodilo samo njegove kolege i prijatelje, već i njegovu porodicu. Njegov sin Filip, koji živi u Americi, nije mogao prisustvovati sahrani svog oca, iako je bio duboko pogođen njegovom smrti. Filip je u stalnom kontaktu sa svojim ocem bio velika podrška tokom bolesti, ali zbog udaljenosti i različitih pravila vezanih za smrtnim slučajevima u Americi, nije bio u mogućnosti da prisustvuje pogrebu.
Nakon Zoranove smrti, Filip je na svom Facebook profilu napisao emotivnu poruku svom ocu. “Nadam se da ćeš sada naći svoj mir kod mog dobrog anđela. Hvala ti na svemu što si uradio za mene kao otac, a kao umetnik ostao si dostojan svome zvanju”. Filip je dodao da je Zoran do poslednjeg dana bio primer dostojanstva i odanosti muzici. U poruci se osećala velika ljubav i zahvalnost za sve što je njegov otac učinio za njega i za muziku koju je voleo.
Zoran Kalezić je bio umetnik koji je svojim pesmama doticao srca mnogih, a njegov doprinos narodnoj muzici ostao je nezaboravan. Iako je napustio ovaj svet, njegov trag u muzici živeće zauvek, a ljubav prema njegovim pesmama neće izbledeti. Zoranov optimizam, hrabrost u suočavanju sa bolešću, i posvećenost muzici ostali su uzori mnogima. Na kraju, njegova pesma i ljubav prema umetnosti biće ono što će trajno živeti.
