Ko ne sme nikako da pije kefir: Može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme

Kefir je fermentisani mlečni napitak koji je poznat po brojnim zdravstvenim prednostima. Iako je vrlo koristan za većinu ljudi, treba imati na umu da nije pogodan za sve. Ovaj napitak je bogat probioticima, kalcijumom, magnezijumom, i vitaminom D, koji povoljno utiču na varenje, imunitet, kontrolu telesne težine, kao i zdravlje kostiju. Ipak, postoje određeni zdravstveni problemi zbog kojih bi konzumacija kefira mogla biti problematična.

Blagotvorni efekti kefira

Kefir ima niz korisnih svojstava koji mogu značajno doprineti poboljšanju zdravlja organizma. Neki od najvažnijih efekata uključuju:

• Poboljšanje varenja: Kefir sadrži probiotike koji pomažu u obnavljanju crevne mikroflore i podstiču pravilnu peristaltiku creva, čime se olakšava proces varenja.
• Jačanje imunog sistema: Sadrži laktobacile i vitamine B koji podržavaju odbrambene mehanizme organizma, pomažući u borbi protiv infekcija.
• Zdravlje kostiju: Bogat je kalcijumom, magnezijumom, i vitaminom D, što doprinosi jačanju kostiju i prevenciji bolesti poput osteoporoze.
• Smanjenje stresa: Triptofan prisutan u kefiru stimuliše proizvodnju serotonina, što pomaže u smanjenju nivoa stresa i poboljšanju raspoloženja.
• Kontrola telesne težine: Kefir je niskokaloričan, a zahvaljujući visokom sadržaju proteina i probiotika, stvara osećaj sitosti, što može pomoći u kontroli telesne težine.
• Pomoć kod netolerancije na laktozu: Tokom fermentacije, količina laktoze u kefiru se smanjuje, čineći ga lakšim za varenje, čak i za osobe sa blagom netolerancijom na laktozu.

Preporuke za redovnu konzumaciju

Kefir se često preporučuje kod određenih zdravstvenih problema, kao što su:

1. Disbakterioza i problemi sa crevima: Probiotici u kefiru poboljšavaju ravnotežu crevne mikroflore.
2. Zatvor i loše varenje: Stimulacija peristaltike doprinosi boljem varenju i prevenciji zatvora.
3. Gastritis sa niskom kiselošću: Kefir pomaže u stimulaciji proizvodnje želudačnog soka, što može biti korisno kod ovog stanja.
4. Osteoporoza: Zbog svog visokog sadržaja kalcijuma, kefir doprinosi jačanju kostiju.
5. Sindrom iritabilnog creva: Kefir može poboljšati funkcionisanje gastrointestinalnog trakta, posebno ako se dobro toleriše.
6. Dijabetes: Nizak glikemijski indeks kefira pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Protivindikacije – Kada izbegavati kefir

Iako je kefir koristan, postoje i određeni uslovi kada bi trebalo izbegavati njegovu konzumaciju. Neki od njih uključuju:

• Gastritis sa visokom kiselinom i čir na želucu: Kefir može povećati iritaciju sluzokože želuca, pa se treba izbegavati u ovim slučajevima.
• Teška netolerancija na laktozu: Čak i male količine laktoze mogu izazvati nelagodnosti kod osoba sa teškom netolerancijom na ovu supstancu.
• Urolitijaza: Zbog visokog sadržaja kalcijuma i kiselosti, kefir može doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca.
• Dijareja i akutne crevne infekcije: Tokom ovih stanja, fermentisani mlečni proizvodi, uključujući kefir, treba izbegavati, jer mogu pogoršati simptome.

Čuvanje i rok trajanja kefira

Kefir treba pravilno čuvati kako bi se sačuvala njegova svežina i korisna svojstva. Nakon otvaranja pakovanja, kefir se može čuvati 2-3 dana na temperaturi od +2°C do +6°C. Ukoliko nije otvoren, rok trajanja prirodnog kefira je do 7 dana, u zavisnosti od metode proizvodnje. Važno je ne ostavljati kefir na sobnoj temperaturi duže od 2 sata. Ako kefir postane previše kiseo ili razvije neprijatan miris, to je znak da je pokvaren i da nije siguran za konzumaciju.

Kefir vs. jogurt

Kefir se često smatra zdravijom opcijom u odnosu na komercijalno pripremljene jogurte, jer:

• Sadrži manje šećera: Kefir ne sadrži dodate šećere koji su česti u kupovnim jogurtima.
• Više probiotika: Sadrži raznovrsnije sojeve probiotskih bakterija, koje su korisnije za zdravlje creva.
• Manje kalorija: Kefir obično ima manje kalorija, što ga čini pogodnim za one koji žele da kontrolišu telesnu težinu.
• Lakše za varenje: Enzimi u kefiru efikasnije razgrađuju laktozu, što ga čini pogodnijim za osobe sa lakšim oblicima netolerancije na laktozu.

Razlozi zbog kojih kefirna dijeta nije idealna

Iako kefir ima brojne zdravstvene prednosti, isključivanje drugih hranljivih sastojaka može učiniti kefirnu dijetu neadekvatnom na duže staze:

• Nedostatak hranljivih materija: Dijeta koja se bazira isključivo na kefiru je monotona i ne pruža sve potrebne vitamine i minerale.
• Povećana kiselost: Dugotrajna upotreba kefira može povećati kiselost želuca, što može dovesti do nelagodnosti.
• Rizik od neravnoteže mikroflore: Prekomerna konzumacija kefira može dovesti do disbalansa u crevima.
• Brzo povećanje telesne težine: Efekti kefirne dijete su često privremeni, a težina se može vratiti nakon prestanka dijete.
• Moguća slabost i vrtoglavica: Zbog nedostatka ugljenih hidrata i masti, osobe na kefirnoj dijeti mogu doživeti manjak energije.

Zaključak

Kefir je izuzetno koristan mlečni napitak sa brojnim prednostima, posebno zbog svog bogatstva probioticima, niže kalorijske vrednosti i lakoće varenja. Ipak, osobe sa određenim zdravstvenim problemima, kao što su gastritis sa visokom kiselinom, teška netolerancija na laktozu, urolitijaza, dijareja ili akutne crevne infekcije, trebalo bi da budu oprezne u njegovoj konzumaciji. Takođe, iako kefirna dijeta može biti korisna za brzi gubitak težine, ona nije održiva na duže staze, jer može dovesti do nedostatka hranljivih materija i neravnoteže u organizmu. Kao i kod svakog ishrambenog režima, ključ je u umerenosti i raznovrsnosti kako bi se obezbedilo optimalno zdravlje.