Svetozar Gligorić: Šahovski velemajstor i legendarnu ličnost
Svetozar Gligorić je bez sumnje bio jedan od najvažnijih i najuticajnijih šahista u istoriji Jugoslavije, a njegovo ime zauvek će biti urezano u istoriju svetskog šaha. Poznat i po nadimku Gliga, Svetozar je ostavio dubok trag ne samo na šahovskoj sceni, već i u širem društvenom kontekstu. Svojim izuzetnim šahovskim umećem, ali i ličnim karakterom, postao je uzor mnogim generacijama, a danas se i dalje prisjećamo njegovih dostignuća. Čak je i nagrada za fer-plej dobila njegovo ime, što je još jedan dokaz koliko je bio poštovan u svetu šaha.
Početak šahovske karijere
Svetozar Gligorić je rođen 1923. godine u Beogradu. Iako je u mladosti bio zaljubljen u fudbal, sudbina ga je odvela u šah. Nakon što je, tokom jedne fudbalske utakmice, povredio ruku, Svetozar je uočio starije igrače kako se bave šahom, što mu je izazvalo veliku radoznalost. Sa samo 13 godina odlučio je da se bavi ovom igrom, a njegov talent se brzo istakao. Kako nije imao novca za šahovsku opremu, prva tabla koju je napravio bila je od čepova za vino, što je bio pravi testament njegovoj snazi volje i strasti prema šahu. Već sa 15 godina postao je šahovski prvak Beograda, a sa 16 je dobio i titulu majstora.
Uspon na svetskoj šahovskoj sceni
Svetozar Gligorić nije bio samo šahista, već i prava legenda koja je podjednako briljirala na internacionalnim turnirima. Tokom svoje karijere, često je bio u samom vrhu svetskog šaha. 1953. godine nastupio je na šahovskom turniru kandidata, borbi za titulu šampiona sveta, gde je zauzeo značajno mesto među najboljima, iako nije uspeo da osvoji prvenstvo. Ipak, njegova briljantna igra i uspesi na međunarodnim turnirima učvrstili su njegovu poziciju među najistaknutijim šahistima tog vremena.
Pored svojih izuzetnih performansi na šahovskim turnirima, Gligorić je bio i autor knjiga o šahu, kao što su “Igra poteza” i “Šahovski ogledi”. Ove knjige su postale osnovno štivo za sve ljubitelje šaha, a mnogim mladim šahistima služile su kao vodič i inspiracija.
Uspon Jugoslavije kao šahovske sile
Gligorić je bio ključni član jugoslovenske šahovske reprezentacije, koja je često osvajala medalje na šahovskim olimpijadama i drugim međunarodnim takmičenjima. Između 1950. i 1982. godine bio je 15 puta jugoslovenski predstavnik na olimpijadama, osvojivši ukupno 12 medalja – jednu zlatnu, šest srebrnih i pet bronzanih. Njegov uspeh na prvenstvima Jugoslavije je takođe bio impresivan – 12 puta je osvajao prvo mesto. Pored toga, Gligorić je bio trener i komentator, a njegova sposobnost da analizira igru i deli svoje znanje učinila ga je jednim od najcenjenijih autoriteta u svetu šaha.
Svestranost i ličnost
Jedan od aspekata koji je činilo Gligorića posebnim bio je njegova svestranost. Iako su mnogi šahisti kao što su Botvinik, Petrosjan i Fišer danonoćno vežbali šah, Gliga je bio novinar, pisao je za Chess Review i Chess Life, a bio je i izveštač za svetske medije. Njegova prisutnost u medijima omogućila je da šah postane još popularniji u Jugoslaviji, a strane novine su često napominjale da je bio poznatiji i od Tita.
Osim što je bio strastven šahista, bio je i izuzetno cenjena osoba. Fischer, iako poznat po svojoj distanci, bio je blizak prijatelj Gligiću, a često je boravio kod njega u Beogradu. To govori mnogo o njegovom karakteru, jer je bio osoba kojoj su verovali svi, od šahista do političara.
Lični život i nasleđe
Njegova lična priča je takođe impresivna. Danica, njegova žena, bila je njegov oslonac kroz blizu 50 godina braka, sve do njene smrti 1994. godine. Kasnije u životu, Gligorić je izdao muzikalni album u svojoj 88. godini, pod nazivom “Kako sam preživeo 20. vek”, što je bila još jedna potvrda njegove svestranosti i ljubavi prema umetnosti.
Njegovo nasleđe nije se smirilo ni nakon smrti. 14. avgusta 2012. godine, Svetozar Gligorić preminuo je u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. Iako nije među živima, njegov doprinos šahu i kulturi širom sveta ne zaboravlja se. Mnoge generacije šahista i ljubitelja igre inspirišu se njegovim radom i životom.
Zaključak
Svetozar Gligorić je više od šahovskog velemajstora – bio je simbol posvećenosti, strasti i neumornog rada. Njegov izuzetni šahovski um, ali i ljudskost i sposobnost da inspiriše i druge, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji. Jugoslavija, zahvaljujući njemu, postala je druga šahovska sila u svetu, a Gligorić je zauvek zabeležen kao jedan od najvažnijih šahista svih vremena.
