Detinjstvo današnjih roditelja, ali i njihovih roditelja, bilo je izuzetno različito od detinjstva koje danas žive njihovi potomci. Odrasli su u vremenu kada nije bilo takmičenja ni stalnog pritiska, a dani su bili mnogo slobodniji i manje isplanirani. Deca su većinu svog vremena provodila igrajući se i osmišljavajući zabavu, dok su odnosi sa vršnjacima bili temelji međusobnih veza. U vreme detinjstva tih prethodnih generacija, tehnologija nije postojala, a deca su imala mnogo više slobode. Ova sećanja često dolaze iz perioda šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Sloboda i nezavisnost
Deca tog vremena uživala su u neograničenoj slobodi. Roditelji nisu stalno nadgledali svoju decu, niti su ih uvek kontrolisali. Mnogi su dani bili ispunjeni igrom na otvorenom, a deca su provodila sate u šetnji po ulicama, šumama, a često su se i penjala po krovovima ili drveću. Takve igre bile su ispunjene uzbuđenjem, ali i opasnostima. Uprkos tome, deca su se često našla u situacijama koje su danas nezamislive, ali su iz njih izlazili bez većih posledica. Zdravlje i otpornost na takve avanture bilo je deo odrastanja.
Društvene igre i igre na otvorenom
Za razliku od današnjih vremena kada je svaki trenutak ispunjen aktivnostima i programima, deca tog vremena provodila su veći deo dana družeći se sa prijateljima i igrajući se. Bilo da su to bile igre na otvorenom ili jednostavne igre unutar kuće, dosada nije postojala. U malim mestima, deca nisu imala previše vanškolske aktivnosti, ali su svi uživali u slobodnom vremenu provedenom u igri. Školski raspusti uglavnom su bili rezervisani za igru sa decom iz ulice ili za boravak kod bake i deke na selu. Oni koji su imali rođake na moru, smatrali su se posebnima, jer su mogli uživati u letovanju, što je izazivalo zavist među vršnjacima.
Komšije kao čuvari reda
U društvu tog vremena, roditelji su mnogo više verovali u međusobnu pomoć i solidarnost. Mnoge majke, iako su radile, bile su povezane u “neformalnu nadzornu mrežu”. Ukoliko bi dete učinilo nešto loše, druga osoba u okolini bi obavestila roditelje, često pre nego što bi se dete vratilo kući. Majke su tada bile spremne da kazne decu i često bi to bile kazne koje su uključivale i fizičke mere, poput batina. Iako su se deca često bunila zbog ovih kazni, znali su da ih čekaju ozbiljne posledice ako prekrše pravila.
Vaspitavanje i školske vrednosti
U to vreme, deca nisu bila stalno hvaljena za svoje napore. Pohvale su bile privilegija koja je bila zaslužena samo za izuzetne rezultate. Roditelji su verovali u poštovanje autoriteta i poštovanje učitelja, te su nastavnici bili neprikosnoveni u svojoj ulozi. Deca su odrastala u atmosferi u kojoj su učeni da poštuju pravila i discipline, dok su pohvale dolazile samo onima koji su se zaista trudili. Na ovaj način, deca su imala jasno postavljene granice i očekivanja, a to im je pomagalo da formiraju svoje vrednosti.
Doručak i užina: jednostavnost i tradicija
Većina dece tog vremena je doručkovala pre odlaska u školu, a užina koju su ponosno nosili u školu bila je jednostavna i praktična. Sendviči su bili najčešća užina, obično napravljena od četvrtine belog hleba, salame i kriške sira. Takvi obroci nisu bili bogati vitaminima ili nutrijentima, ali su bili ukusni i deca su ih volela. Deca su takođe često kupovala grickalice ili kuvane viršle u obližnjoj trafici. Jednostavna jela poput griza s mlekom posutog “Kraš ekspresom” bila su omiljena među decom i predstavljala su deo nostalgičnog detinjstva.
Televizija: period zabave i ograničenja
Deca su imala minimalnu kontrolu nad tim šta će gledati na televiziji. Iako je postojala samo jedna TV stanica, koja je emitovala dečje emisije i crtane filmove samo u određenim terminima, deca su bila zadovoljna s tim. Roditelji su obično kontrolisali program, a deca su obavljala ulogu “daljinskog upravljača”, menjajući kanale po njihovoj volji. Postojala su vrlo ograničena vremena za gledanje TV-a, a u većini domova nije bilo više od jednog televizora.
Odrasli i poroci
Iako su roditelji često bili zaposleni, vreme provedeno sa decom obeležavano je kroz aktivnosti poput majstorisanja. Međutim, mnogi od odraslih su pušili, a dim cigareta bio je stalni pratioc svakodnevnog života. Osim toga, često se nije nosila sigurnosna oprema u automobilima, a deca su bila nevezana dok su sedila na suvozačevom sedištu. Iako su mnogi aspekti života tada bili iskreniji i jednostavniji, te stvari su svakako nosile negativne posledice koje su bile prisutne u svakodnevnom životu.
Zaključak
Detinjstvo koje su proživeli naši roditelji, dede i bake, bilo je potpuno drugačije od onog koje danas žive deca. Sloboda, jednostavnost i manje obaveza činili su to vreme posebnim, ali isto tako nije bilo bez svojih izazova i problema. Bez obzira na to, deca iz tog vremena imala su mnogo više prostora za igru, kreativnost i druženje, što je oblikovalo njihov karakter i stavove prema životu.
