Teorije o poreklu Hurem Sultane i njenom dolasku u haremi Sulejmana Veličanstvenog
Hurem Sultan, poznata po svojoj moći i uticaju u osmanskom haremu, često je bila predmet mnogih teorija i spekulacija. Jedna od najrasprostranjenijih verzija o njenom dolasku u harem jeste da je ona bila dar padišahu Ibrahim-paši. Prema pisanju Luiđija Basana de Zare, u njegovoj knjizi iz 1545. godine, navodi se da je upravo Ibrahim-paša bio taj koji je poklonio Hurem Sulejmanu. Međutim, važno je napomenuti da ova verzija nije jedina i da se mnogi istoričari i istraživači protive ovoj teoriji, smatrajući je netačnom.
Neslaganja među istoričarima i istraživačima
Iako Luiđi Basano de Zara pruža interesantnu teoriju, brojni istoričari smatraju da je ona samo legenda. Na primer, Leslie Pearce tvrdi da Ibrahim-paša nije imao mogućnost da pokloni nekog sultanu, jer njegov status to nije dozvoljavao. Sam Ibrahim u to vreme nije imao titulu paše, što bi značilo da on nije mogao da poklanja robove ili devojke u harem sultanu. Pearce smatra da bi ovakve poklone mogao učiniti jedino neko od visokih osmanskih zvaničnika sa odgovarajućim statusom.
Pored toga, Hans Dešvarm, ambasador Ferdinanda I, u svojim zapisima navodi da je žena Sulejmana Veličanstvenog, koja je postala poznata kao Roksolana, bila poreklom iz Rusije. Dešvarm pominje da je Hurem odgajana od strane Sulejmanove majke i njegove starije sestre, pre nego što je završila u njegovom haremu. Ova verzija se donekle poklapa sa legendom da je Hurem u početku živela u haremu sultana Selima, što je bio čest put za ropkinje koje su postale sultanije. Takva priča ukazuje na to da su sultanije tokom svoje mladosti morale da prođu kroz različite faze obrazovanja i odgajanja kako bi se pripremile za život u haremu.
Odnos Hurem i Valide Sultan
Zanimljivo je da se mnogi istorijski zapisi slažu u pogledu bliskosti između Hurem i Valide Sultan, majke sultana Sulejmana. Kutbeddin el Meki u svojim zapisima posebno ističe da je Hurem bila izuzetno bliska sa Valide, koja je u tom periodu igrala važnu ulogu u životima svojih sinova i u celokupnom haremu. Njihov odnos bio je topao i gotovo majčinski, što je bio ključni faktor u Hureminom usponu unutar carigradske palate.
Takođe, Šerifov izaslanik u Meki pominje da je Valide lično podigla Hurem i, kada je Sulejman bio šehzade, predala je Hurem svom sinu, što takođe podržava teoriju da je Valide imala značajnu ulogu u životu buduće sultanije.
Sukobi i politička dinamika
Iako se u mnogim izvorima naglašava blizak odnos između Hurem i Valide, postoji i drugi aspekt odnosa unutar harema. Hafsa Sultan, Sulejmanova majka, prema nekim izvorima, nije bila oduševljena idejom da devojke iz harema ostanu u palati. Navodi se da je insistirala na tome da se devojke, koje nisu bile favorizovane, šalju u brakove sa guvernerima udaljenih provincija. Njene želje su bile ispunjene, jer je Sulejman, koji je duboko poštovao volju svoje majke, pristao na njene zahteve. To je stvorilo političke napetosti, jer je izuzetno važan bio status žene u haremu, ali i njen odnos sa sultanom.
Međutim, ni u ovom periodu nije bilo otvorenih konflikata između Hurem i druge žene u haremima. Nema istorijskih dokaza o tome da je Valide Sultan bila u sukobu sa Hurem, iako je Hafsa Sultan bila nezadovoljna njenim usponom. Ovo ukazuje na to da je, uprkos povremenim napetostima, odnos između Hurem i Valide bio stabilan.
Zaključak
Priča o Hurem Sultani, njenom dolasku u harem i njenom usponu do jedne od najmoćnijih žena u Osmanskom carstvu ostaje podložna različitim interpretacijama. Iako postoje mnoge teorije, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj je Ibrahim-paša poklonio Hurem Sulejmanu, istoričari i istraživači često negiraju ovu verziju, nudeći alternative koje uključuju njeno poreklo i ulogu u haremu. Ono što je sigurno jeste da je Hurem imala značajan uticaj na političke i društvene događaje tog vremena, zahvaljujući svom bliskom odnosu sa Sulejmanom, ali i sa njegovom majkom Valide Sultan.
