Život sa Žrtvom i Nepravdom: Priča o Baki Jelici
U našem društvu postoje brojne ispovesti starijih ljudi koji su doživeli nepravdu od svoje dece i unuka, ali i oni koji su, iz ljubavi prema porodici, spremni da se žrtvuju do kraja svog života. Takve priče često ostaju neispričane, ali kada izađu na svetlo dana, podsećaju nas na surovost vremena u kojem živimo, ali i na to koliko su stariji često zanemareni. Jedna od takvih priča dolazi iz malog sela kod Loznice, a odnosi se na baku Jelicu, ženu koja je ceo svoj život posvetila porodici, a danas nosi teško breme razočaranja.
Posvećenost porodici i žrtva koju je podnela
Baka Jelica je ceo svoj život provela u vrednom radu, posvećena odgoju svoje dece i izgradnji doma. Sa svojim mužem, koji je bio njen verni partner, živela je skromno, ali uvek sa puno ljubavi. Iako nisu imali mnogo, sve što su imali nesebično su delili. Učili su svoju decu vrednostima poput poštovanja, marljivosti i brige za porodicu.
Posebno je bila ponosna na svog sina, koji je uspeo da završi fakultet i ostvari karijeru u Beogradu. Za Jelicu, to je bio dokaz da su svi njeni napori i odricanja imale smisla. Međutim, kada je osetila prve zdravstvene tegobe, nije oklevala. Sin ju je pozvao da dođe kod njega u Beograd, obećavši da će joj pomoći da se izleči i pronađe najbolje lekare. Spakovala je kofer, puna nade, i krenula put glavnog grada.
Hladna distanca unuke i šokantna situacija
Međutim, njen dolazak u Beograd nije prošao kako je očekivala. Od trenutka kada je kročila u dom svog sina, njegova unuka je pokazivala hladnu distancu. Nije bilo ni srdačnog zagrljaja, niti onog očekivanog radosnog razgovora. Jelica je pokušavala da se uklopi, da sazna više o životu svoje unuke, ali odgovori su bili kratki, nezainteresovani i hladni.
Nekoliko dana kasnije, doživela je pravi šok. Unuka je, u prisustvu svojih prijateljica, izgovorila reči koje su joj slomile srce:
„Bako, možda bi bilo bolje da se vratiš u svoje selo. Ovde nas blamiraš. Moje drugarice te gledaju kao čudakinju.“
Ove reči su bile oštrije od bilo kakvog fizičkog bola. Jelica je u tom trenutku shvatila da u domu svog sina više nije dobrodošla. Svi njeni napori, sva ljubav i pažnja koju je ulagala u svoju decu, sada su bile zaboravljene i smatrane teretom. U tom trenutku, Jelica je shvatila da je vrednost njenog postojanja u očima svoje unuke svedena na sramotu.
Težak povratak i razmišljanja o životu
Iako je sin uveravao Jelicu da ostane, ona nije mogla da ostane u okruženju u kojem se osećala kao teret. Povratak u svoje selo bio je jedini izlaz. Ipak, nije bilo lako. Jelica je putovala kući, ali njene misli nisu prestajale da je muče. Gde je pogrešila? Kako je moguće da je dete, koje je odgajala s ljubavlju i pažnjom, sada doživljava kao nešto što je neprihvatljivo i blamirajuće?
Ona nije mogla da nađe odgovore na ta pitanja, ali jedno je bilo jasno – vrednosti su se promenile. Sveta ljubav prema porodici i poštovanje starijih su, nažalost, postali ređe prisutni u današnjem društvu.
Pouka koju ne smemo zaboraviti
Priča o baki Jelici nije samo priča o jednoj ženi koja je doživela nepravdu. Ova priča je podsetnik svim nama o tome koliko je važno poštovati starije generacije i ne zaboraviti sve ono što su oni učinili za nas. Stariji ljudi su temelj društva na kojem stojimo, a njihova ljubav i žrtva omogućili su nam da živimo život kakav imamo danas.
- Nemojmo ih odbacivati ili ignorisati, jer jednom kada nestane prilike da im kažemo koliko ih volimo, može biti prekasno.
- Svaka osoba koja je posvetila svoj život porodici zaslužuje da bude poštovana i voljena, a ne zaboravljena.
Zato, sledeći put kada se setimo svojih baka, deka, roditelja ili drugih starijih ljudi u našem životu, ne zaboravimo na zahvalnost i poštovanje koje im duguјemo. Možda će oni izgledati staromodno ili različito od nas, ali oni su deo nas, i bez njihove žrtve i ljubavi, naše danas ne bi postojalo.
