Sanja Domuz Sadiković, ćerka Čedomira Domuza, prošla je kroz značajan životni izazov kada je odlučila da prihvati islam. Iako je naišla na mnoge negativne komentare, naučila je da odgovara na njih osmehom i da se ne opterećuje tuđim mišljenjima. Ova hrabra i lepa žena ne samo da je nosi hidžab s ponosom, već je u Islam uvela i svoju majku, Vesnu, koja je, kako sama kaže, našla svoj unutrašnji mir kroz veru.
Islamska verovanjа kao put samospoznaje
Sanja, kako objašnjava, nikada nije smatrala da je promenila veru. Naime, odrasla je u tradicionalno pravoslavnoj porodici, ali verske aktivnosti bile su, prema njenim rečima, ograničene na posete crkvi tokom velikih praznika poput Božića i Uskrsa. Nije bila odgajana u vernoj porodici, te je veru prihvatila tek kada je sama osveštala svoje duhovno biće. Islam je, prema njenim rečima, postao prva vera koju je zaista prihvatila. “Nikada nisam odgajana u verskoj porodici, pa tako nisam ni imala čvrst verski identitet, ali sam se pronašla u Islamu. To je bio moj lični izbor,” objašnjava Sanja.
Put ka veri i psihički rast
Njen put u islam započeo je još u detinjstvu, kada je sa samo osam godina počela da ide na veronauku i u mekteb. Razvijala je osećaj pripadnosti, koji je postao neizostavan deo njenog života.
Nekada je, kao i mnogi u periodu puberteta, pokušavala da pronađe odgovore u drugim religijama ili filozofijama. Međutim, ništa joj nije pružilo unutrašnju snagu i smirenost kao islam. “Nisam pronašla ništa što me ispunjava kao što me ispunjava Islam,” priznaje Sanja, dodajući da je kroz Islam, kao i kroz život Poslanika Muhameda, našla svoj mir i nadu.
Uteha u veri u teškim trenucima
Sanja je istakla da je ona, kroz suočavanje sa životnim teškoćama, poput ratnih strahota, potražila sigurno utočište u veri. U trenucima nesigurnosti i bola, pronašla je ohrabrenje u Poslanikovom životu, koji je, kao i ona, bio siroče, suočen sa velikim teškoćama. Po rečima Sanje, “Ako je Poslanik mogao da izdrži sve to i imao poseban status kod Allaha, onda i ja imam nadu da se i moj život može promeniti na bolje.”
Hidžab kao simbol obaveze i slobode
Sanja smatra da je hidžab obaveza koju je, kao i svaku, ispoštovala s ponosom. Smatra da joj je hidžab pomogao da postane psihički stabilnija i da joj je život postao sređeniji, jer sada ima jasno definisane ciljeve. “Za ženu je hidžab obaveza, i ja sam ga nosila kad sam se osećala spremnom i dovoljno zrelom da podnesem sve što uz to ide,” objašnjava Sanja. Njena odluka nije bila samo duhovna, već i lična, jer je bila sigurna da će izdržati sve negativne komentare i nesuglasice koje mogu nastati zbog njenog izbora.
Reakcije društva i predrasude
U njenom okruženju, mnogi su bili iznenađeni njenim izborom, s obzirom na to da je nosila hidžab, a njeno ime, Sanja, nije povezano sa islamom. Mnoge osobe su je pitale, “Kako se zoveš Sanja, a nosiš hidžab?” Sanja je svesna predrasuda u društvu, koje često reaguje površno i spaja ime s verom. Uprkos tome, ona se ne opterećuje mišljenjima drugih, već odgovara smirenim osmehom.
Majka Vesna: Put do samospoznaje
Sanja nije jedina u porodici koja je prihvatila islam. Njena majka, Vesna, postala je muslimanka sa 36 godina. Vesna je doživela veoma težak život, prolazeći kroz teške porodične tragedije, uključujući rat, smrt supruga, i životnu borbu oko dece. Iako nije imala dodira sa islamom, kroz životne teškoće našla je utehu i snažnu veru u islamu, koji je, prema njenim rečima, promenio njen pogled na život. “Moj život pre islama bio je borba, a Islam mi je pružio potrebnu snagu da sagledam stvari iz drugačije perspektive,” kaže Vesna.
Zaključak: Put ka unutrašnjoj slobodi i miru
Put Sanje Domuz Sadiković i njene majke Vesne prema islamu, i prihvatanje hidžaba, nisu samo duhovni izbori. Oni predstavljaju duboko lični proces, u kojem su obe pronašle unutrašnju slobodu, snagu i sigurnost. Iako su se suočavale sa mnogim izazovima i predrasudama, danas su uverene da je njihov izbor pravi i da je islam taj koji im je omogućio da pronađu mir i stabilnost u svakodnevnim životima.
