Romsku hipnozu mnogi prepoznaju u pesmi Jovana Jovanovića Zmaja „Ciganin hvali svoga konja“, koja je postala simbol sposobnosti Roma da prodaju robu kao prvoklasnu, bez obzira na njeno stvarno stanje. Taj fenomen se često naziva „romskom hipnozom“, a mnogi psihologi veruju da Romi poseduju duboko razumevanje ljudske psihologije, gotovo kao da su specijalizovani za tu granu medicine. U ovom članku istražićemo kako se ta veština manifestuje i kako se Romi koriste psihološkim tehnikama da manipulišu ljudima u svakodnevnim situacijama.
Uvod: Sposobnost manipulacije kroz psihologiju
Sposobnost manipulacije i uticanja na ljude koju koriste Romi, posebno žene obučene u suknje i sa zavezanom maramom, ne zavisi od nadprirodnih moći, već od izuzetnih veština u posmatranju i razumevanju ljudi. Ove žene pažljivo biraju mesta sa velikim brojem prolaznika, kao što su železničke stanice, pijace, i stajališta za prevoz, jer žele da identifikuju ljude koji su podložni manipulaciji. Njihov cilj je da pronađu onog koji je već pod stresom, koji se bori sa problemima u životu – bilo to u porodici, na poslu ili u vezi sa finansijama. Takvi ljudi postaju laka meta za manipulaciju.
Razrada: Kako funkcioniše psihološka manipulacija
Romi koriste psihološke tehnike koje su slične hipnozi, a proces manipulacije može biti vrlo suptilan. Gatara, ženska osoba koja se bavi ovom vrstom prevare, često pristupa ljudima sa rečima „Dođi da ti gledam u dlan“, izazivajući kod njih želju za razumevanjem svojih problema. U momentima kada se osoba oseća nesigurno i emotivno iscrpljeno, lakše veruje u rešenja koja im se nude.
Romi se često služe različitim metodama kako bi ljude odveli u stanje mentalnog transa. Najčešći trikovi uključuju:
- Kontinuirani govor sa talasastom intonacijom, koja stvara osjećaj zbunjenosti i anksioznosti kod sagovornika.
- Promene u redosledu reči i upotreba nepoznatih fraza – ovo usmerava pažnju osobe na razumevanje govora, čime se dodatno povećava mentalna dezorijentacija.
- Fizički kontakt – prišavši sagovorniku i dodirnuvši ga, kao što je stavljanje ruke na ruku ili rame, gubi se distanca između njih, što stvara osećaj bližeg i sigurnijeg kontakta. Ovaj pristup omogućava osobi da se oseća manje oprezno i spremnija je da poveruje u ono što joj se kaže.
Sve ove tehnike omogućavaju manipulatoru da potiskuje sposobnost osobe da razmišlja kritički i da je usmeri prema željenom cilju. Bez obzira na to što su mnogi svestan tih taktika, ljudi koji su pod uticajem ovih trikova, i dalje ostaju pod njihovim mentalnim uticajem.
Zašto su neki ljudi podložni ovoj vrsti manipulacije?
Psiholozi ističu da su ljudi koji imaju osobne probleme, bilo u životu, na poslu ili u finansijama, najosjetljiviji na ovu vrstu manipulacije. Osećajući se iscrpljeno i beznadežno, oni su skloni da veruju u svakodnevne „rešenja“ koja im se nude. Ova vrsta prevara“ iskoristava njihovu ranjivost, jer veruju da će im nešto, bilo to predviđanje sudbine ili „dlanoviti savet“, doneti izlaz iz situacije.
Zaključak: Manipulacija kao veština i psihološka praksa
Dok mnogi smatraju da ove “magijske” moći koje gatare koriste imaju korene u nadprirodnim sposobnostima, naučni pristup objašnjava da su tehnike manipulacije daleko zemaljskije. Poznati američki psiholog Milton Erikson sugerisao je da je u pitanju hipnoza. Ovaj proces omogućava manipulatoru da utiče na osobu koristeći sugestije i podstičući je da donese odluke koje su u skladu sa željama manipulatora.
Na kraju, kako bi ovi prevaranti uspeli u svom poslu, oni moraju da rade strategijski. Nisu samo sami u tome – dec su često uključena u proces, jer mali prevaranti odrastaju u „školama manipulatora“. Kroz posmatranje i učenje od starijih, deca usvajaju tehniku manipulacije i komunikacije, što im omogućava da i oni postanu deo ove tradicionalne profesije.
Manipulacija kroz hipnozu i psihološke tehnike, iako može zvučati kao magija, zapravo je temeljena na promišljenoj praksi i usmerena ka postizanju ciljeva kroz razumevanje ljudske prirode. Nažalost, mnogi ljudi, nesvesni ovih tehnika, ostaju žrtve manipulacija, što je čini ozbiljnim društvenim fenomenom.
