Tipi Bendžamin Okanti Degre, poznata i kao Movgli, ima zaista neobičnu životnu priču koja počinje od njenog rođenja. Ova mlada Francuskinja odrasla je u divljini, okružena egzotičnim životinjama, što je činilo njeno detinjstvo potpuno jedinstvenim i različitim od života većine drugih ljudi. Njen životni put odlikuje se neverovatnim iskustvom i usponima, koji su je odveli do međunarodne slave i aktivizma za zaštitu divljih životinja.
Detinjstvo u divljini
Tipi je rođena 4. juna 1990. godine, u nacionalnom parku u Namibiji, pod veoma specifičnim okolnostima. Njeni roditelji, Alen Degre i Silvija Robert, radili su kao fotografi u Francuskoj. Umesto da ostanu u civilizaciji, odlučili su da započnu život u Africi, gde su se bavili fotografisanjem divljih životinja i istraživanjem divlje prirode. Ova porodica je odlučila da napusti uobičajeni život u Evropi i preseli se u Afriku, gde su živeli u šatorima, komunicirali sa lokalnim plemenima i potpuno se posvetili istraživanju divljeg života.
Kada je Silvija saznala da je trudna, par nije promenio svoje planove, već je odlučio da odgaja dete u istim uslovima. Na rođenju Tipi, porodica je morala da napusti zaštićeno područje zbog zabrinutosti o sigurnosti deteta. Kasnije su se preselili u Bocvanu, gde su nastavili svoj život u divljini, u blizini plemena Bušmana i Himba, koji su ih prihvatili kao svoju porodicu. Tu je Tipi odrasla, učeći o životu i preživljavanju u afričkoj divljini.
Odrasla među divljim životinjama
Od najranijeg uzrasta, Tipi je bila okružena divljim životinjama. Bilo je to detinjstvo iz snova za ljubitelje prirode. Iako su mnoge osobe u njenoj situaciji bile izložene opasnostima, Tipi se nije bojala. Njeni roditelji su dokumentovali njeno odrastanje, pa su slike ove hrabre devojčice postale poznate širom sveta. Ona je provodila vreme sa slonovima, lavovima, leoprdima, žabama, gušterima i mnogim drugim divljim životinjama. Jedan od njenih najboljih prijatelja bio je slon po imenu Abu, a čak je uspela da dresira divljeg leoparda po imenu Džej. Tipi nije pokazivala strah od opasnih životinja, već je izgradila duboku povezanost sa njima.
U plemenima koja su je okruživala, Tipi je dobila ime “Okanti”, što znači mungos, a to ime je postalo simbol njene povezanosti sa divljim životinjama. Učila je od najstarijih plemena, komunicirala sa zmijama, prepoznavala tragove životinja i vešto se snalazila u prirodi.
Tipi je verovala da je u stanju da “razgovara” sa životinjama, govoreći: “Razgovaram sa njima umom, očima, srcem ili dušom. Vidim da sve razumeju i da mi odgovaraju.” Njen život u divljini bio je ispunjen radoznalošću i ljubavlju prema životinjama, a ona je sve više verovala u svoju sposobnost da razume i komunicira sa njima.
Povratak u civilizaciju i obrazovanje
Međutim, kada je Tipi imala 10 godina, njeni roditelji su odlučili da se vrate u Francusku, iako nisu bili sasvim sigurni šta ih je motivisalo za ovu odluku. Možda su želeli da joj pruže obrazovanje koje nije mogla dobiti u divljini, ili su možda želeli da je vrate u evropsku civilizaciju. Za Tipi, povratak u Francusku bio je šok. Život u velikom gradu, okružen betonskim zgradama, bio je strani i nepoznat svet. Tinejdžerka je bila frustrirana novim okruženjem i brzo se povukla u sebe. Školski sistem joj nije odgovarao, a njeni vršnjaci su je smatrali čudnom zbog načina na koji je bila odrasla.
Zdravstveni problemi usled stresa postali su neizbežni, pa je brzo prebačena na kućno školovanje. Međutim, Tipi je uprkos svemu ostala vezana za svoje afričke korene i nastojala je da sačuva povezanost sa životinjama i prirodom.
Uspon na međunarodnoj sceni
Kada je imala 14 godina, Tipi je dobila priliku da ponovo poseti Afriku. Novinari su je kontaktirali kako bi je učinili glavnim junakom dokumentarnog serijala „Oko sveta sa Tipi“. Ovaj projekat je omogućio devojčici da se vrati u svoje rodno okruženje, kao i da održi duboku povezanost sa afričkom divljinom. Nakon završetka emisije, Tipi je odlučila da se posveti kinematografiji, završivši studije na Univerzitetu Sorbonne Nouvelle, gde je diplomirala režiju.
Njena strast za prirodom i životinjama ostala je nepromenjena. Tokom godina, Tipi je postala aktivistkinja za zaštitu divljih životinja i kinematografski radnik. Njena dokumentarna serija o afričkim životinjama prikazivana je na Discovery Channel. Takođe, bila je kum Svetskog fonda za prirodu i posvetila se mnogim volonterskim projektima koji se bave zaštitom prirode i edukacijom.
Zaključak
Sama Tipi se seća svog neobičnog detinjstva sa toplinom, naglašavajući da je „zahvaljujući svojim roditeljima i prijateljima iz Afrike, živela neverovatno srećnim i punim životom“. Njena životna priča je dokaz da je ljubav prema divljoj prirodi moguća čak i u najizolovanijim delovima sveta. Danas, kao odrasla žena, Tipi se i dalje bori za divlje životinje i prirodu, uverena da će „na ovom svetu uvek postojati neko ili nešto što treba spasiti“.
