Draža Mihailović: Uhvaćen, suđen i streljan — Kontroverze i rehabilitacija
Na današnji dan, 13. marta 1946. godine, Dragoljub Draža Mihailović je uhapšen. Međutim, javnost je ovu informaciju saznala tek 11 dana kasnije, 24. marta, i to godinu dana nakon što je okončan drugi svetski rat. Njegovo hapšenje i suđenje postali su deo jedne od najkontroverznijih i najdiskutabilnijih sudskih procedura u jugoslovenskoj istoriji.
Suđenje Draži Mihailoviću započelo je 10. juna 1946. godine, a završilo se presudom 17. juna istog leta, kada je streljan. Službeni naziv suđenja bio je: “Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941–1945)”. Ovaj postupak je danas najpoznatiji kao Beogradski proces.
Tok suđenja i kontroverze
Suđenje je trajalo od 10. juna do 15. jula 1946. godine i bilo je otvoreno za javnost. Prisustvovalo je oko 60 stranih novinara, koji su beležili dešavanja sa suđenja. Dragoljub Mihailović, koji je bio komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini, bio je optužen po 47 tačaka, uključujući kolaboraciju sa okupatorom, ratne zločine i aktivnosti protiv partizanskih snaga.
U vojnim sudskim klupama, predsednik suda bio je pukovnik Mihailo Đorđević, dok su članovi suda bili potpukovnici Milija Laković i Mihailo Janković. Tužilac u procesu bio je pukovnik Miloš Minić, a pomoćnici su bili Nikola Stanković, Radomir Ilić i Todor Popadić. Ovaj sastav suda bio je poznat po tome što nije prihvatio nijedan predlog odbrane, čime je dodatno pojačana sumnja u pravičnost procesa.
Jedan od ključnih trenutaka u suđenju bilo je odbijanje da saveznički vazduhoplovi svedoče u korist Mihailovića, iako su bili evakuisani uz pomoć četničkih snaga 1944. godine. Objašnjenje za ovo odbijanje bilo je da je njihovo svedočenje “nerelavantno”. Oko 60 novinara, kao i nekoliko pojedinaca, pratilo je proces, ali samo su dve žene svedočile u njegovu korist.
Reakcije medija i odbrana
Medijski izveštaji iz tog perioda različito prikazuju Mihailovića i njegovu odbranu. Britanski list “Dejli Telegraf” 14. juna 1946. godine izveštava da je Mihailović delovao umorno, da ga je publika često prekidala zviždanjem, a sudija ga nije dopuštao da slobodno govori. Nasuprot tome, izveštač “Tajmsa” piše da je Mihailovićeva odbrana bila jasna i bez političkih optužbi, opisujući je kao vojnički izveštaj bez suvišnih emocija, ali sa velikom jednostavnošću.
U završnim rečima, Mihailović je rekao:
“Ostao sam vojnik ubeđen da narod treba da da reč na kraju. Ubeđen sam da sam bio na pravom putu. Pozivao sam novinare celog sveta i tražio misiju Crvene armije. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u najteže vihore…”
Presuda i izvršenje kazne
Nakon 47 tačaka optužnice, Mihailović je osuđen na smrt streljanjem 15. jula 1946. godine. Pored toga, oduzeta mu je celokupna imovina, a bio je trajni gubitnik političkih i građanskih prava. Datum njegove smrti najčešće se vezuje za 17. jul 1946. godine, a mesto streljanja ostaje nepoznato, iako se spekuliše da je to bila Ada Ciganlija u Beogradu. Grobnica generala Mihailovića, kao i danas, nije precizno locirana.
Rehabilitacija
Oko šest decenija nakon presude, Viši sud u Beogradu je 14. maja 2015. godine doneo odluku o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića. Ovaj pravni postupak utvrdio je da je proces u njegovom slučaju bio nezakonit i da su presude donete iz političko-ideoloških razloga, bez obezbeđivanja fer i pravičnog suđenja. Ova rehabilitacija izazvala je brojne polemike, ali je zvanično potvrđeno da je suđenje bilo nepravedno.
Zaključak
Suđenje Dragoljubu Mihailoviću i njegova kasnija rehabilitacija ostavljaju mnoge otvorene istorijske i političke dileme. Iako je presuda bila doneta u trenutku kada su političke strasti bile na vrhuncu, kasnija rehabilitacija donela je novo svetlo na pravnu i političku pozadinu čitavog postupka. Kontroverze oko njegove uloge u Drugom svetskom ratu, njegove veze sa okupatorskim snagama, kao i njegovog pokušaja da se bori protiv komunističke vlasti, nastavljaju da budu predmet istraživanja i debatovanja među istoričarima i političkim analitičarima.
Mihailovićev slučaj ostaje ključna tačka u razumevanju posleratne političke dinamike Jugoslavije, čije su posledice i dalje prisutne u analizi istorijskih događanja iz tog perioda.
