Priča o Adrijani Ilijesku: Snaga volje, medicina i neočekivana majčinstva
Adrijana Ilijesku, žena koja je u 66. godini postala majka, postavila je nesvakidašnji rekord i ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija žena koja je rodila svoje prvo dete. Ova priča, koja je uzburkala javnost, podstiče na razmišljanje o granicama ljudske volje, napretku medicine i etici kasnog majčinstva. Iako je njeno odlučivanje izazvalo brojne kontroverze, Adrijana je hrabro krenula u ostvarenje svog sna da postane majka, uprkos godinama i medicinskim rizicima.
Početak života Adrijane Ilijesku
Adrijana Ilijesku potiče iz rumunskog grada Krajova, gde je radila kao nastavnica ruskog jezika i književnosti. Pored toga, bavila se i pisanjem i ostvarila uspeh u toj oblasti. Ipak, njen lični život nije bio toliko uspešan. Sa samo 20 godina, udala se i brzo zatrudnela, ali je njena trudnoća završila tragično. Dijagnostikovana joj je tuberkuloza, a lekari su savetovali abortus kako bi spasili njeno zdravlje. Ovaj postupak je, nažalost, doveo do toga da Adrijana nije mogla imati decu u budućnosti.
Nakon razvoda, Adrijana nije ponovo osnovala porodicu, a kako su godine prolazile, povukla se i osećala duboku usamljenost. Taj emotivni vakuum doveo je do toga da se odluči za radikalan korak kako bi ispunila svoju želju za roditeljstvom.
Odluka o kasnom majčinstvu
Godine 2005. Adrijana je imala 66 godina, a vantelesna oplodnja bila je već uveliko popularna u Rumuniji. Iako je bila svesna svojih godina i potencijalnih zdravstvenih problema, odlučila je da se podvrgne ovoj proceduri, nadajući se da će konačno ostvariti svoj san da postane majka. Prvi pokušaj vantelesne oplodnje nije bio uspešan, ali Adrijana nije odustala. Drugi pokušaj je bio uspešan, a ona je 2005. godine postala majka devojčice po imenu Eliza.
U ovoj situaciji, Adrijana je morala da preduzme određene mere predostrožnosti, potpisujući ugovor sa specijalistom za neplodnost, prema kojem bi on preuzeo ulogu staratelja njenog deteta ukoliko joj nešto pođe po zlu. Međutim, srećom, ove mere nisu bile potrebne, jer je Adrijana ostala u dobrom zdravlju i dočekala da njena ćerka postane punoletna.
Život sa Elizom
Adrijana je svoju ćerku Elizu odgajala sa ogromnom pažnjom i ljubavlju. Eliza je odrastala okružena pažnjom majke koja je, uprkos svom penzionerskom uzrastu, imala dovoljno vremena i energije da se potpuno posveti svojoj ćerki. Danas, Eliza ima 20 godina, studira na dva fakulteta na Univerzitetu u Bukureštu i odlikuje se vedrim karakterom i velikim ambicijama.
Iako su mnogi smatrali Adrijaninu odluku o kasnom majčinstvu sebičnom, njihov odnos je veoma blizak i zdrav. Eliza svoju majku vidi kao najbolju prijateljicu i nekog kome može da podeli sve svoje misli i iskustva. Adrijana je, s druge strane, uvek bila podrška svojoj ćerki, savetujući je da ne odlaže majčinstvo, verovatno iz straha da će i ona kao i ona sama ostati bez mogućnosti da ima decu u kasnijim godinama.
Izdvajanje od društvenih normi
Adrijana je bila svesna kritika koje je dobijala, a mnogi su njeno kasno majčinstvo smatrali neprihvatljivim ili čak neodgovornim. Međutim, ona nije marila za osude i nije se kaje zbog svog izbora. Kako je sama izjavila, Eliza je najbolja stvar koja joj se dogodila u životu. Adrijana je bila potpuno posvećena svojoj ćerki i spremna da obezbedi njenu budućnost.
Preduzela je praktične korake kako bi osigurala Elizinu sigurnost u budućnosti. Spremila je pogrebnu odeću i obezbedila sebi mesto na groblju, sve u cilju da njena ćerka bude sigurna i finansijski zbrinuta čak i nakon njenog odlaska. Adrijana je neumorno štedela honorare od svojih publikacija, verujući da će Eliza biti sposobna da vodi svoj život, ali joj je želela obezbediti stabilnost dok ne bude mogla da zarađuje sopstveni novac.
Zaključak: Razumeti odluku, razumeti život
Priča o Adrijani Ilijesku je priča o hrabrosti, snazi i izazovima. Iako su mnogi smatrali njen izbor kao nešto što je izazvano egoizmom, istina je da je ona samo želela ljubav i prisutnost deteta u svom životu. Njen poduhvat takođe ukazuje na napredak u medicini i mogućnostima koje moderna tehnologija nudi, omogućavajući ljudima da ostvare svoje snove u godinama kada bi to mnogima bilo nezamislivo.
Iako kasno majčinstvo nosi svoje izazove, kao što je pitanje kako će roditelj biti u mogućnosti da se stara o detetu u starijem uzrastu, Adrijana je bila svesna tih rizika i učinila je sve što je bilo u njenoj moći da osigura budućnost svoje ćerke. Za nju je Eliza bila neprocenjiv dar, koji je sa ljubavlju čuvala, iako su je mnogi osuđivali zbog svoje odluke.
Njena priča nas podseća da je ljubav prema deci i životnim odlukama nešto što bi trebalo poštovati, bez obzira na godine, jer svaka osoba ima svoje razloge i snove koje želi da ostvari, bez obzira na društvene norme.
