Roditelji ponekad instinktivno znaju šta je dobro za njihovu djecu a šta ne i nema veze da li su ta djeca već odrasli ljudi. Jedan milijarder je odlučio da testira buduću snahu.
David Langford, mladi milioner sa uspešnim poslovnim carstvom, bio je ne samo bogat, već i zaljubljen u svoju fiancu, Sofiju. Sofija je bila žena koju je smatrao savršenom. Njena lepota, gracioznost, i sofisticiranost su ga potpuno očarali, dok su joj luksuzni torbe, haljine i dijamanti bili dnevni sastavni deo života. Za njega je ona bila njegova srodna duša, idealna partnerka sa kojom je želeo da stvori porodicu. Međutim, iza njegove nesvesne idealizacije Sofije, njegov otac, Don Ricardo Alarcón, primetio je nešto što njegov sin nije mogao da vidi – bez obzira na njen spoljašnji izgled i ponašanje, Sofija nije bila žena koju je trebalo da oženi.
Don Ricardo, muž koji je izgradio svoje bogatstvo od nule, bio je mudar, oprezan i imao oštar instinkt za ljude. Njegovo iskustvo života ga je naučilo da ne veruje u ljude koji lako skrivaju svoje prave motive iza lepih reči i osmijeha. Iako je bio svesno za sina i njegovu ljubav prema Sofiji, smatrao je da se prava priroda ljudi ne vidi odmah i da je test treba postaviti da bi se razotkrila. Voleo je svog sina, ali nije mogao da dozvoli da ga pohlepa vodi u odluku koja će uništiti porodicu.
Kao dokaz ljubavi, Don Ricardo je odlučio da postavi test za Sofiju, test koji neće biti očigledan i neće biti zasnovan na njegovoj moći. Iako je imao bogatstvo, znao je da novac ne bi mogao da ga zaštiti od loših izbora. I tako, odlučio je da se „spusti“ i bude nevidljiv. Pronašao je staru uniformu konobara, prljavu i izlizanu, i promenio izgled sa naočarima i sivom perikom. Zamišljajući se kao običan radnik, otac je odlučio da pozove Sofiju i Alejandra na večeru, koja će postati test za njen pravi karakter.
- U restoranu El Dorado, Sofija je zablistala. Njene ručne torbice, dijamanti i raskošna haljina činili su je središnjom figurom, dok je Alejandro bio zaljubljen, nesvesno verujući u sve što mu je ona pokazivala. No, za Don Ricarda je to bila prilika da se suoči sa stvarnom prirodom njegove potencijalne snahe. Dok je usluga teče u pozadini, dogodio se trenutak koji će promeniti sve.
Don Ricardo je nespretno prosuo Coca-Colu po Sofijinoj dizajnerskoj torbi. Bio je to nepromišljen potez, ali ključan za razotkrivanje njenog pravog karaktera. Dok je reagovala sa neviđenom brutalnošću i vikanjem, optužujući ga da je nesposoban i nekompetentan, Alejandro je samo stajao u tišini. Nije branio svog oca, jer je bio previše zaljubljen da bi video stvarnu prirodu Sofije. Njene reči bile su oštre i bezobzirne, ali to je bio trenutak u kojem je Don Ricardo prepoznao istinu.
Sofija je ubrzo prosula celu Coca-Colu po njegovoj glavi, a on je trpeo njenu srdžbu, ostajući miran. On nije video svog oca kao „njegovog oca“, nego kao samo još jednog „slugu“ ili nekog tko nije vredan njenog vremena. To je bio trenutak kada je Don Ricardo znao da je učinio pravu stvar. Sofijina prava priroda je bila razotkrivena – bila je to pohlepa, a ne ljubav prema njegovom sinu.
Sutradan, Don Ricardo je pozvao svog sina, Alejandra, u svoju kancelariju i počeo razgovor sa njim. Njegov ton je bio ozbiljan, jer nije bilo prostora za laži. Objasnio je da je test bio postavljen kako bi razotkrio istinsku prirodu Sofije, koju je on neprestano idealizovao. Takođe, otac je istakao da je ljubav prema njegovom sinu bila zasnovana na njegovom bogatstvu i statusu, a ne na stvarnoj emocionalnoj vezi. Alejandra je pogodilo, iako je pokušao da se bori za Sofiju, jer je bio zaljubljen u nju. Don Ricardo mu je rekao da se nije borio za ljubavnu vezu, već da je njegov integritet i porodica najvažniji, i da novac ne može da zameni ove vrednosti.
Don Ricardo je odmah preduzeo akciju – modifikovao je svoj testament i odredio deo nasleđa samo pod uslovima. Takođe je odlučio da donira sredstva za dobrotvorne svrhe, kao što je sirotište koje je Alejandro posetio. David je morao da izvede i konkretne korake da se osigura da njegova porodica, a ne ljudi koje je Sofija privukla, bude na prvom mestu. Nije bilo prostora za njegovu želju za luksuzom. Njegov prvi sin je bio onaj koga je voleo, i sve vrednosti su bile jasne.
Jedini test koji je došao iz ove situacije bio je kada je Alejandro i sam uvideo da se ljubav ne može zasnovati na materijalizmu. Posetio je sirotište zajedno sa Sofijom, pokušavajući da testira njenu reakciju u okruženju gde luksuz nije postojao. Njena hladna reakcija i otpor prema siromašnijima bila je dovoljno jasna da konačno odluči – nije to bila žena za njega.
Na kraju, Alejandro je odlučio da se raziđe sa Sofijom, uprkos svim pretnjama i besu. Kao naslednik, poštovao je poštovanje svog oca i razumeo kako je sve to za njega najvažnija životna vrednost.
