Skoro svaka žena osjeća poriv da postane majka i da se ostvari u ulozi roditelja ali sve dok se to ne desi niko ne zna kolika je to odgovornost i ljubav i koliko treba požrtvovanosti.
Marija je konačno postala majka. Nakon tri godine borbe, razočaranja i gubitaka, konačno je doživela trenutak koji je toliko želela – držala je svog sina, Vanu, u naručju, i posmatrala ga dok je spavao. To je bio trenutak kada je sve postalo jasno. Iako je porođaj bio težak i iscrpljujuć, sa skoro šesnaest sati bola i napora, trenutak kada je beba bila stavljena na njene grudi, mokra i plačuća, bio je trenutak čiste sreće.
Marija je bila presrećna, ali i iznenađena snagom koju je osećala prema tom malom biću koje je sada bilo deo nje. U bolničkoj sobi mirisalo je na mleko, i sve je bilo smireno, gotovo kao da svet oko nje nije postojao. Taj trenutak je za nju bio potpuni preokret, trenutak kada su se sve godine borbe i nade pretvorile u stvarnost.
Dok je držala svog sina, Marija je razmišljala o tome što je prethodilo ovom trenutku. Prošle su tri godine otkako je pokušavala da postane majka. Tokom tih godina, prošla je kroz dve neuspele trudnoće, nebrojene obilaske lekara, brojne suze i razočaranja. Ipak, sada je sve to postalo nevažno, jer je sada bila majka. Svi izazovi kroz koje je prošla bili su vredni ovog trenutka. Osim što je osetila snagu koja je dolazila sa majčinstvom, shvatila je da je ovo i odgovornost. Sada je morala da se brine o svom detetu, da bude tu za njega u svakom trenutku.
- Kako su pripreme za njen izlazak iz bolnice išle, Marija je zamišljala kako će izgledati prvi trenutak kada se vrati kući sa sinom. Dmitro, njen muž, bio je na putu da je pokupi, a sve je bilo spremno: soba je bila ukrašena, pokloni su bili pripremljeni, a torta koju je obećao da će doneti čekala je. Ta slika savršenog početka života sa sinom činila je sve podnošljivijim, čak i u trenutku iscrpljenosti. Marija je bila svesna da su sve borbe, svi izazovi koje je prošla, sada bili isplaćeni. Osećala je kako joj život konačno staje na svoje mesto, kao da se sve slagalo u savršenom redu.
Dok je sedela u bolničkoj sobi, na stolu je ležala tača s hranom koju je donela sestra. Marija je odgovorila na poruku svog muža sa osmehom na licu, gledajući svog sina koji je spavao pored nje. Iako je bila srećna što je postala majka, nije mogla da zaboravi sve kroz što je prošla. Suze i patnja koje je nosila bile su deo nje, deo puta koji je dovodio do ovog savršenog trenutka. Sve to joj je omogućilo da stvori sopstvenu sreću, da prepozna snagu koju majčinstvo donosi, a istovremeno da se pomiri sa svim nesavršenostima života.
Ona sada nije bila samo žena koja je postala majka, već žena koja je naučila da voli dublje nego što je ikada verovala. Naučila je da prihvati nesavršenosti života i neizvesnosti koje dolaze s majčinstvom. Iako su pred njom bili novi izazovi, bila je spremna da ih prihvati. Sada je bila sigurna da će se sve borbe koje dolaze isplatiti.
Marija je shvatila da majčinstvo nije samo radost i ljubav. To je obaveza, odgovornost i borba koju svaka majka vodi svakog dana za dobrobit svog deteta. Sada, kada je postala majka, Marija je bila spremna da se suoči sa svim izazovima. Njena borba nije završena, ali je znala da je ljubav koju oseća prema svom detetu dovoljno snažna da je vodi kroz sve prepreke.
Bez obzira na to što je prošla kroz teške trenutke, Marija je shvatila da život ima lepe strane, i da uživa u njima sada, u svom novom životu sa sinom. Dok je sedela pored svog sina, Marija je shvatila da je sve što je prošla bilo vredno toga, jer sada je bila spremna da u potpunosti uživa u ljubavi koju je imala za svog sina, i da stvori srećan i stabilan život za oboje.
