U našoj današnjoj priči jedna žena je cijeli svoj život podredila mužu koji je ostao hendikepiran nakon saobraćajne nesreće a jedan njegov razgovor koji je čula je otrijeznio.
Pet godina su prošla otkako je život Marianne Cortez, žene koja je bila posvećena svom mužu, potpuno promijenio tok. U tih pet godina, Marianne je bila supruga, njegovatelj, oslonac i žrtva, vjerujući da ljubav znači stalnu žrtvu. Godine su se pretvorile u svakodnevnu rutinu brige i odricanja, a njena vlastita identifikacija polako je nestajala. Uvijek je stavljala druge ispred sebe, a njen život bio je u velikoj mjeri podređen njegovim potrebama. I dok je svaki dan posvećivala njemu, sve više je gubila kontakt sa sobom.
Sve je počelo kada je njen muž Lucas doživio nesreću koja mu je oduzela mogućnost kretanja. Tada je Marianne preuzela odgovornost za sve u njihovom životu, nastojeći da se brine o njemu na način koji je smatrala jedino ispravnim. Svaki dan je bio posvećen njegovim potrebama – donijeti mu lijekove, brinuti o njemu, obavljati kućanske poslove i sve ono što je smatrala da je njen zadatak. Ali, dok je ona ulagala svo svoje vrijeme i energiju u njega, njeni vlastiti snovi su se polako gubili, kao i njeno zdravlje, što je ona nesvesno ignorisala.
Godine su prolazile, a Marianne je osjećala kako joj izmiče svaki osjećaj postignuća, svaka njena želja je bila stavljena u drugi plan. Dok je Lucas prolazio kroz fizičke bolove, ona je bila ta koja je nosila teret svakodnevice, bez prave podrške. U njenom umu, ljubav je bila žrtvovanje. Ona je verovala da je to jedini način na koji može pokazati svoju ljubav. Ali, usprkos tome što je davala sve, nešto se lomilo u njenoj unutrašnjosti.
- Tog dana, dok je požurivala na poslovni sastanak, ništa nije nagoveštavalo promene koje će uslediti. Na putu do restorana, gdje je planirala završiti poslednje detalje za svadbeni banket, naišla je na siromašnu devojčicu koja je stajala ispred zgrade, nudeći buket uvenulih ruža. Iako se Marianne žurila, nešto u njenom pogledu je zadržalo njen korak. Devojčica je bila previše ozbiljna za svoje godine, a njene oči su imale dubinu koja je Marianne zapanjila.
Marianne nije želela da se zaustavi, ali devojčica je bila uporna i ponudila joj je buket, govoreći joj da je to poslednji buket. U njenim očima nije bilo žudnje za novcem, već je delovalo kao da nešto želi reći. „Nemoj da se udaš za njega,” izgovorila je devojčica hladno, gledajući je pravo u oči. Marianne je ostala zatečena, pomislivši da je to samo slučajnost, ali kako su reči odjekivale, shvatila je da nešto nije u redu. Kako bi ona mogla znati nešto tako precizno o njenom životu? Kako je mogla znati za Lucasa?
Devojčica je nastavila da priča. Spomenula je da je Lucas u stvari bio u vezi sa drugom ženom, trošeći novac na nju, dok je Marianne bila potpuno nesvesna toga. To je bio trenutak kada je sve počelo da se sruši. Marianne je shvatila da je sve što je verovala bila samo iluzija.
Iako nije odmah verovala, Marianne je počela da istražuje. Prošlo je nekoliko dana pre nego što je sve informacije povezala u celinu. Lucas je zapravo živeo dvostruki život, prepun prevara i manipulative ponašanja. Marianne je počela da shvata da je bila žrtva, da je celokupni njen život bio podredjen njegovim potrebama, njegovim željama, dok je ona bila zanemarena. Prema njoj je bio hladan, dok je uživao u svojoj slobodi i luksuzu koji je izgradila njena predanost.
Nakon što je donela tu strašnu spoznaju, Marianne je odlučila da napravi promenu. Kontaktirala je advokata i počela da pravi korake ka razvodu. Zatražila je pravnu pomoć kako bi zaštitila sebe i obezbedila svoju budućnost. Bez obzira na to što je bilo kasno, osjetila je da je to jedini put. Nikada više nije želela biti u vezi koja je bila zasnovana na kontroli i manipulaciji.
Lucas je brzo shvatio da je nešto u njenom ponašanju bilo drugačije, ali bilo je prekasno. Marianne je poduzela pravne korake, njeni računi su bili zamrznuti, a borba je počela. Počela je da preuzima kontrolu nad svojim životom. Sloboda koju je osjećala bila je snažna, gotovo kao olakšanje. Odluka da napusti muža došla je sa osećajem sigurnosti. Shvatila je da više ne mora da žrtvuje svoju sreću za njega.
Nekoliko dana kasnije, bolnica je pokušala da je kontaktira zbog Lucasovog ponovnog prijema, ali Marianne je odlučila da više neće biti odgovorna za njega. Lucas više nije bio njen problem. Ubrzo je, uz pomoć prijatelja, otvorila mali kafić, stvarajući prostor u kojem se osećala kao žena koja je ponovo pronašla sebe. Nije bilo lako, ali sa svakim danom je postajala jača, smirenija i, na kraju, srećnija.
Danas Marianne živi život koji je sama izgradila. Naučila je da ljubav ne znači žrtvovanje i da je postavljanje vlastitih granica ključno za emocionalnu stabilnost. Nije joj više bilo važno što je sve učinila za njega, jer sada je znala da zaslužuje isto toliko poštovanja i ljubavi. Ljubav prema sebi, kao i ljubav prema drugima, sada je postala njen prioritet.
