U posljednje vrijeme se često mogu čuti priče o ukradenim bebama odmah nakon rođenja a njihovim orditeljima je rečeno da su preminule. U našoj priči imamo upravo takav slučaj.
Priča o nestalim bliznakinjama iz novogodišnje noći 2000. godine potresla je ne samo Novosadski grad, već i cijeli region. Bolnica u kojoj su rođene bila je tiha te hladne decembarske noći. Samo povremeni zvuk beba koje su plakale dopirao je iz odjeljenja za porodilje. No, noć u kojoj su tri identične, zdrave djevojčice trebale biti dar za svijet, završila je s nečim mnogo mračnijim.
U sobi broj sedam, mlada majka Marija Kostić držala je svoja tri djeteta, divne devojčice koje su bile identične, savršene i krhke. Osoblje ih je brzo prozvalo „anđelima sa istim licem“, prepoznavši savršenstvo u njihovom postojanju. Ipak, pred svitanje, nešto se dramatično promenilo. Noćna sestra, koja je kasnije tvrdila da je čula korake u hodniku, primetila je da vrata porodilišta nisu bila zatvorena. Na monitoru nije bilo alarma, a sve se činilo uobičajeno. Kada je ušla u sobu, očekivala je da zatekne sve tri bebe, ali umesto toga, krevetić je bio prazan. Tri bebe su nestale bez traga.
Policija je odmah krenula u potragu. Pretraživali su bolnicu, okolinu, pa čak i rijeku u blizini, ali nisu našli nikakav trag. Bez otisaka, svjedoka, ili bilo kakvih dokaza, slučaj je brzo zatvoren. Marija, majka, nije se nikada oporavila. Živela je sa sećanjem na taj gubitak, a grad je šaputao o tome kako je došlo do zataškavanja, da su možda bogate porodice bile umešane u otmicu, ali niko nije imao konkretne dokaze.
- Godine su prolazile, a slučaj je izblijedio iz javnosti dok jednog leta 2025. godine nije stigla anonimna poruka u lokalne novine. Poruka je pozivala na otkrivanje istine o nestalim bliznakinjama, navodeći da je žena u bolnici, kojoj se nije preostalo mnogo života, želela da ispriča sve. Ispostavilo se da je u pitanju bila starija medicinska sestra koja je sve ove godine nosila krivicu.
Kada su novinari stigli u bolnicu, otišli su u sobu 314, gde ih je dočekala stara sestra, koju su priključili na aparate. Starica, sa mutnim očima, priznala je da zna šta se dogodilo s bebama te noći, iako su svi pokušavali da je ubede da je to samo njeno haluciniranje. Iako je bila vezana za aparate, ona je prepoznala novinare i otvorila oči, govoreći im o istini koju je skrivala. Rekla je da su bebama zapravo manipulirali političari i bogate porodice, koristeći ih kao deo eksperimenata koji su uključivali genetske projekte. Rečeno im je da su te bebe stvorene kroz program nazvan „Alfa-Gen“ — pokušaj stvaranja savršenog ljudskog bića.
Kako je priča rasla, otkrilo se da su dve od trojki bile žive. Jedna je živela u Austriji, a druga, Sara Novak, radila je kao medicinska sestra u istoj bolnici koja je bila direktno povezana sa slučajem. Ali treća beba nije preživela eksperimente, a njen gubitak bio je zataškan. Sara nije znala da je deo tog projekta, niti je bila svesna da je zapravo bila jedna od nestalih bliznakinja.
Kada su istražitelji saznali istinu, sve se promenilo. Sara je bila šokirana saznanjem da je deo takve priče. Povezala se sa sestrom koju je sada saznala da ima, i shvatila da je prošlost koju su joj ukrali nije bila samo prošlost — već deo njene prave istorije. Novinari su dokumentovali istinu, snimajući sve detalje i prateći sestre koje su se konačno ponovo spojile, sada s punim razumevanjem o tome šta su prošle.
Dok su hodale prema ruševinama stare bolnice, koja je sada bila srušena i zatvorena nakon skandala, bile su ujedinjene u svojoj istini, shvatajući da prošlost, koliko god bila teška, ne mora da definiše njihovu budućnost. Preko snimaka, Filip, novinar koji je sve otkrio, mogao je dokumentovati kako su se sestre pomirile i kako su počele zajednički graditi život, bez straha od prošlosti.
Za sve njih, ova istina je bila oslobađanje, ali i velika cena koju su morale platiti kako bi shvatile ko su zaista i odakle dolaze.
