Mnogi ljudi kažu da ne vjeruju u slučajnosti i da se sve dešava sa nekim razlogom koji nam je sudbina namijenila baš kao što se desilo mladoj ženi iz naše priče.
Ljuba je oduvek verovala da su venčanja početak novog života, punog nade, ljubavi i sreće. Dok je stajala pred oltarom, srce joj je bilo ispunjeno radošću i verom u budućnost koju je delila sa Sergejom. Bilo je to vreme u kojem su verovali da je ljubav najvažnija, da je brak svetinja i da će sve biti savršeno. Njihovi zaveti su bili čisti, obećanje ljubavi, poštovanja i zajedničkog života. Beli prstenovi su svetlucali pod svetlom sveća, a mladenci su, sa svojim prijateljima i porodicom, kročili ka restoranu gde ih je čekala proslava njihove ljubavi.
Dok je limuzina klizila kroz ulice grada, Ljuba je gledala svet oko sebe, osećajući kako je sve na svom mestu. Očekivala je da dan bude savršen, a sve se činilo kao da je sve u životu postavljeno u skladu s njenim željama. Bio je to trenutak sreće, dok je uživala u poslednjem dijelu putovanja do restorana. Međutim, upravo na tom putu, na tom neobičnom crvenom semaforu, dogodilo se nešto što će promeniti tok njenog života.
Kada su stali, prilazila im je devojčica. Nije bila obučena u najbolje, njene ruke su bile male i blijede, a njena odeća nosila je tragove neizvesnosti i siromaštva. Ipak, njene oči bile su ispunjene nečim posebnim, onim nečim što Ljuba nije mogla da objasni. Držala je buket kamilica u rukama i tiho, ali odlučno pitala: „Teta, ne želite da kupite za sreću? Nije skupo, samo sto grivna.”
- Ljuba je, pogođena nevinom tugom u devojčicinim očima, bez razmišljanja izvadila novac iz novčanika i dala joj ga, misleći da će to bar malo olakšati njen dan. Dok je pružala novac, nešto joj je privuklo pažnju. Devojčicina kosa, koja je izgledala neuredno, imala je nešto što nije mogla da zaboravi. Na njenoj kosi bila je zlatna narukvica. Ljuba je bila zatečena jer je prepoznala ovu narukvicu – to je bila ona ista koju je nosila pre mnogo godina, kao poklon od svojih roditelja, simbol ljubavi, tuge i nade.
Srce joj je stalo. Utrnule su joj ruke dok je gledala devojčicu, koja nije ni primetila njeno iznenađenje. Sve se činilo kao sudbinski znak, kao podsećanje na prošlost koju je Ljuba nosila sa sobom. Kako je moguće da je ova narukvica, koju je smatrala izgubljenom, sada u rukama ove devojčice? Kako je došla do nje? Ljuba nije mogla da veruje. Nije bilo jasno da li je to slučajnost, ili nešto mnogo dublje.
Bez razmišljanja, Ljuba je brzo otvorila vrata limuzine i izašla. Nije je bilo briga za iznenađene poglede, samo je bila vođena snažnom željom da razjasni misteriju koja je iznenada preplavila njeno srce. Povukla je devojčicu na stranu, izvan pogleda drugih, s namerom da sazna više.
Gledajući devojčicu u oči, Ljuba nije mogla da se smiri. Osećala je duboku zbunjenost, ali i neobjašnjivu privučenost prema njoj. Devojčica, s tugom u očima, počela je objašnjavati da je narukvica pripadala njenoj majci, koja joj je rekla da će je Ljuba uzeti. Te reči su bile poput udarca u Ljubin stomak. Kako je ova devojčica znala za narukvicu? Kako je njena majka znala? Devojčica je pričala o tome kako je njena majka bila u teškoj situaciji, bez porodice, i kako ju je Ljuba, nenamerno, povezivala sa prošlim životom.
Svi delovi slagalice počeli su se sklapati. Ljuba je shvatila da ovo nije bila samo slučajnost, već nešto mnogo veće. Devojčica, Jovana, bila je most između prošlosti i sadašnjosti. Ljuba je intuitivno osećala da je njen susret sa Jovanom deo nečeg dubljeg, nečeg što će promeniti njen život. Nije mogla da objasni sve što je osećala, ali znala je da su se sudbine spojile u ovoj iznenadnoj, emotivnoj situaciji.
Nakon tog susreta, Ljuba je postala svesna da je njen život, iako se činilo da je bio predodređen da se odvija na jednom putu, zapravo imao mnogo više složenosti i neizvesnosti nego što je mogla da shvati. Sudbina, u obliku Jovane, vratila joj je ono što je mislila da je zauvijek izgubljeno, povezujući prošlost sa sadašnjošću na način koji je Ljuba teško mogla da objasni. Ta veza, taj susret, promenili su njen pogled na svet, otvarajući joj vrata da se suoči sa nepoznatim i prihvati sve što život nosi, bilo to dobro ili loše.
