Ponekad roditelji ne tretiraju i ne vole svoju djecu podjednako a da toga možda nisu ni svjesni. U jednoj ispovijesti na društvenim mrežama jedna mlada žena je podijelila svoje iskustvo.
Maja je oduvek bila osoba koja se borila za sve što je imala. Odrasla je u porodici gde su svi resursi bili usmereni prema njenoj mlađoj sestri Nori, koja je uživala veliku pažnju i podršku roditelja. Iako su joj životni uslovi bili teži, Maja je uspjela da se osamostali i stvori svoj život. Zaposlila se, štedela i konačno uspela da kupi stan, što je bila jedna od najvećih pobjeda u njenom životu. Taj stan je bio simbol njenog truda i posvećenosti, rezultat svih tih godina rada i borbe. Iako je bila svestan da je njen put bio mnogo teži od Norinog, osjećala je ponos i spokoj jer je znala da ništa nije došlo lako i da je sve postigla svojim naporima.
Međutim, kako je život tekao, situacija se promenila. Nora je postala samohrana majka troje djece i suočila se sa ogromnim izazovima. Maja nije okrenula leđa sestri; naprotiv, trudila se da joj pomogne koliko god je mogla. Čuvala je decu, donosila namirnice, pomagala u školi, bila je stalno tu da podrži sestru, sve dok nije došlo do trenutka kada je shvatila da je njena žrtva postala očekivana, da je njeno pomaganje sada postalo neizbežno.
Kada su joj roditelji predložili da se iseli iz svog stana kako bi Nora mogla da se smesti tamo sa decom, Maja je bila zatečena. Nisu je pitali za mišljenje, niti su joj ponudili objašnjenje. Umesto toga, njen otac je jednostavno rekao da ona „nema decu“ i da treba da „povuče“ jer je njen prostor manje važan. Nora je, s druge strane, smatrala da je Maja sebična i da se stavlja ispred porodice. Majina dužnost, prema njihovim rečima, bila je da se odrekne svog stana, da se žrtvuje, kako bi sestra imala svoj prostor.
- Iako je Maja razumela da je sestri teško, do tada je već uložila mnogo u svoju autonomiju i izgradnju života koji je postigla svojom voljom. Pomoći svojoj porodici je bilo jedno, ali pitanje je da li treba da žrtvuje sve što je postigla, svoj prostor, svoje pravo da živi u skladu sa svojim željama. Iako su joj roditelji govorili da treba da „žrtvuje“ svoj stan, Maja je osećala da se sve što je izgradila ne bi smelo lako predati. Pitanje je bilo da li je njeno odbijanje zaista sebičnost ili je jednostavno došao trenutak kada mora da postavi granice i izabere sebe.
Ona je bila nesigurna i zbunjena. S jedne strane, želela je pomoći sestri, koja se zaista našla u teškoj situaciji, s druge strane, shvatila je da je njena žrtva bila više nego dovoljna. Oduvek je učila da se bori za svoj prostor i za svoje mesto pod suncem, da ne zavisi ni od koga, da ne traži dopuštenje za život. Osećala je da sada nije fer da njen život postane nečija žrtva, čak i kada se radi o porodici.
Maja je bila u dilemi da li je njeno odbijanje egoizam ili je napokon došlo vreme da prestane da bude stalna žrtva porodice i da stavi sebe i svoje interese na prvo mesto. Da li je njeno insistiranje na tome da zadrži svoj stan dokaz da je samo sebična, ili je to zapravo znak da je napokon odlučila da postavi granicu? Za nju, ovaj trenutak je bio presudan. Nije želela da postane nesvesna žrtva u ime ljubavi i brige za druge, ali istovremeno nije želela ni da se oseća kao da je izgubila ono što je dugo gradila.
Iako je bila svesna da bi bilo ljudski i plemenito žrtvovati svoj prostor i pomoći sestri, osećala je da ne može uvek biti ta koja se stalno odriče i koji ne postavlja granice. Maja je bila umorna od toga što je njena briga za sestru i njenu decu postala nešto što su svi od nje očekivali, kao da je to njena obaveza i dužnost, a ne izbor. Shvatila je da je došlo vreme kada mora da se oslobodi toga, da se postavi na svoje i da bira svoju autonomiju i mir. U ovom trenutku, Maja je shvatila da ljubav prema sebi mora biti najvažnija.
Maja se suočavala sa pitanjem koje bi svaka osoba postavila sebi u trenutku kada se nađe u ovoj vrsti dileme: da li treba da se odrekne svojih želja i granica zbog ljubavi prema porodici, ili treba da odabere sebe i postavi jasnu granicu? Iako nijedna odluka nije bila laka, Maja je znala da je za njen emocionalni i psihološki mir, a time i za njen život, ključno da sada stavi sebe na prvo mesto.
