Kod nas na Balkanu još u velikoj mjeri vlada patrijarhat i žene su te koje su u većini slučajeva zadužene za kućne poslove iako su i one zaposlene kao i njihovi muževi.
U savremenim vezama, često se događa da žene preuzmu odgovornost za gotovo sve aspekte odnosa. Trude se, brinu, prilagođavaju i nastoje održati mir u svakom trenutku. Iako mnoge žene veruju da je ovakav pristup znak njihove zrelosti i sposobnosti da budu dobre partnerke, često nije svestan dugoročnih posledica takvog ponašanja. Ovakav način života, gde se stalno brine, pomaže i nosi teret, može postati zamka, koja, iako u početku neprimetna, s vremenom vodi ka gubitku ravnoteže u vezi.
U početku, partneri često pokazuju zahvalnost za sve što žena radi. Počinje kao mala žrtva, sitni činovi ljubavi i pažnje, ali vremenom žena počinje da preuzima sve zadatke i odgovornosti. Ovaj početni osmeh i zahvalnost vrlo brzo prelaze u naviku, i postaju nešto što partner počinje da očekuje. Žena daje više nego što prima, i to postaje njen način života. No, kada odnos postane jednostrano orijentisan na ženin trud, gubi se ravnoteža, a žena polako počinje da se iscrpljuje, a muškarac, iako u početku zahvalan, postepeno gubi svoju sposobnost da daje jednako.
Kada žena u vezi stalno daje, ona na neki način stavlja svog partnera u poziciju koja postepeno stvara dinamiku „uzimanja“ s njegove strane. On se navikava na to da ona rješava sve, da je ona ta koja je odgovorna za harmoničan odnos i da ona preuzima odgovornost za njihovu budućnost. Iako to može izgledati kao iskren pokušaj brige i ljubavi, zapravo dolazi do stvaranja navike „uzimanja“ s partnerove strane, a sve manje daje zauzvrat. Ovdje se krije dubok problem jer jedan od partnera postepeno gubi svoju ulogu u odnosu, dok drugi postaje iscrpljen, jer se osjeća kao da nije priznat ni u vlastitoj ulozi.
- Kada žena počne da preuzima sve, to je obično praćeno njenim strahom od konfrontacije. Mnoge žene ne žele da se suoče sa problemima, a često veruju da je lakše da izbegnu konflikt. Biti tiho i prilagoditi se čini im se kao najbolji način da održavaju sklad u vezi. Međutim, dugoročno gledano, ovakav pristup ima negativan uticaj na emocionalnu dobrobit žene. Potiskivanje nezadovoljstva ne nestaje. Ako žena redovno ne komunicira o tome što je muči, oseća se iscrpljeno i povređeno, ali često izbegava da to iskaže jer ne želi da izazove sukob. Problem nastaje kada žena počne sve više da se povlači u tišinu, dok nezadovoljstvo raste. Na kraju, kada neko od partnera iznese svoje želje i frustracije, to često dolazi u obliku eksplozije emocija, što može iznenaditi partnera, koji nije primetio kako su se stvari promenile. Veza u kojoj postoji mnogo tišina i potiskivanja problema, u kojoj se ne usmerava pažnja na razgovor i razumevanje, često pada u emocionalnu hladnoću, jer se osećaj zanemarivanja akumulira kroz vreme.
Jedan od najštetnijih obrazaca u vezi je i ideja da ljubav mora da se zasluži. Žena, koja je naučila da ljubav znači truditi se i davati bez prestanka, može početi verovati da je potrebno da učini još više, da bi zaslužila ljubav svog partnera. Ovo je duboko ukorenjeni obrazac koji se bazira na prošlim iskustvima i verovanjima da ljubav mora biti osvojena. Međutim, ovakav pristup je često kontraproduktivan jer stvara neravnotežu i nezadovoljstvo. U zdravim vezama, ljubav nije nešto što treba da se zasluži, ona je ravnoteža, međusobno poštovanje i razumevanje. U odnosima u kojima se žrtvovanje smatra ključem ljubavi, ona postepeno gubi svoju pravu vrednost, jer žene koje previše daju često se osećaju iscrpljeno i nezadovoljno.
Granice su ključne za održavanje zdrave dinamike u vezi. Ako žena ne postavi jasne granice i ne insistira na tome da njene potrebe i želje budu uvažene, odnos postepeno postaje neravnotežan. Ovaj proces može biti veoma suptilan, ali posledice su ozbiljne. U zdravoj vezi, granice se ne postavljaju kroz ultimatume, već kroz dosledne postupke i komunikaciju. Žena koja jasno izražava svoje želje i potrebe i koja ih svesno stavlja na prvo mesto, pomaže u stvaranju uravnoteženog odnosa. S druge strane, kada žena stalno stavi partnerove potrebe ispred svojih, on postepeno postaje naviknut na to i smanjuje svoju emocionalnu investiciju. Granice su nužne da bi oba partnera u vezi osećala da je njihov trud priznat i da imaju ulogu u odnosu.
Za zdravo funkcionisanje veze ključno je da oba partnera uče kako da se ponašaju kao ravnopravni učesnici, kako da zadrže svoj individualni život, dok istovremeno ulažu u odnos. To podrazumeva da nijedna strana ne bude potpuno odgovorna za emocionalnu stabilnost veze. Za ženu, to znači da prestane da preuzima sve odgovornosti, da se oslobodi tereta održavanja veze po svaku cenu i da dozvoli sebi da bude ravnopravan partner. Partneri koji imaju svoje individualne živote, interesovanja i hobije, mnogo su srećniji i ispunjeniji, a time i njihova veza postaje zdravija.
Kada žena prestane da se potpuno žrtvuje i da nosi teret odnosa na svojim leđima, konačno vraća svoju unutrašnju vrednost. Osećaj poštovanja i ravnoteže vraća se u vezu, a zdrav odnos postaje prostor za oboje. Sa zdravim granicama, poštovanjem i međusobnim razumevanjem, veza postaje snažna i dugotrajna.
