Šaban Šaulić, Lepa Brena i Džej Ramadanovski, iako rođeni i odrasli u muslimanskim obiteljima, odlučili su proslaviti krštenje.
Na prostoru bivše Jugoslavije, granice između vera često su bile nejasne kada je u pitanju svakodnevni život, a umetnici su često prednjačili u pokazivanju otvorenosti, tolerancije i iskrenog poštovanja prema različitim religijama. Kroz priče o troje muzičkih velikana – Šabanu Šauliću, Lepi Breni i Džeju Ramadanovskom, otkriva se kako su tradicija, duhovnost i međuljudska povezanost nadjačale sve verske razlike. Njihove biografije svedoče o tome kako vera može biti privatna stvar, dok ljubav prema običajima i ljudima ostaje univerzalna vrednost.
- 1. Šaban Šaulić – umetnik ljudskosti
Rođen u muslimanskoj porodici u Šapcu, Šaban Šaulić nikada nije bio formalno vezan za organizovanu religiju. Njegov život i karijera odražavali su duh jedinstva koji je bio karakterističan za vreme SFRJ. Iako je poticao iz muslimanske sredine, nikada nije posećivao verske objekte, bez obzira na to da li se radilo o crkvi, džamiji ili sinagogi.
Njegov pogled na svet bio je utemeljen u ljudskosti, a ne u verskim pravilima. Čak je i njegova sahrana bila održana bez prisustva sveštenih lica, simbolizujući njegov životni stav.
Ipak, zahvaljujući svojoj supruzi Gordani, koja je slavila Svetog Jovana, Šaban je svake godine učestvovao u proslavi krsne slave, pokazujući time spremnost da neguje porodične običaje, bez obzira na religijske razlike. Njegovi prijatelji pamte ga kao veselog i gostoljubivog domaćina, a jedna od anegdota sa slave ostala je upamćena:”Prvo ide kafa, predjelo, pa se malo foliramo s kisjelom vodom, a onda do jutra uživamo uz muziku i alkohol. Goca mi ne broji čaše,” rekao je Šaban kroz smeh.
- 2. Lepa Brena – glas koji spaja narode
Kao najveća zvezda narodne muzike Balkana, Lepa Brena je tokom svoje karijere pokazala izuzetnu otvorenost prema različitim tradicijama. Rođena u muslimanskoj porodici, prešla je u pravoslavlje i sa porodicom godinama unazad slavi Aranđelovdan.
Dom porodice Živojinović postaje mesto okupljanja i duhovnosti tokom slave. Njena aktivna uloga u pripremama, kao i prisustvo sinova i supruga Bobe, doprinose autentičnoj porodičnoj atmosferi. Brena ne krije da su joj pravoslavni običaji postali deo svakodnevice, pa se i uz slavsku ikonu u njihovom domu vidi koliko pažnje posvećuje tom segmentu života.
Njeno prihvatanje običaja i simbola jedne druge vere svedoči o njenoj životnoj filozofiji ujedinjavanja i razumevanja. Kroz muziku i lični primer, Lepa Brena je izgradila identitet koji prevazilazi etničke i verske barijere.
- 3. Džej Ramadanovski – duša naroda i glas zajedništva
Možda najdublje emotivnu priču nosi Džej Ramadanovski, pevač čiji je život bio mešavina bola, radosti i iskrene ljubavi prema ljudima. Rođen kao musliman, Džej nikada nije menjao svoju veru, ali je otvoreno iskazivao poštovanje prema pravoslavnim običajima, naročito prema Svetoj Petki.Posećivao je:Kapelu Svete Petke na Kalemegdanu.Crkvu Ružicu.Palio sveće i uzimao svetu vodicu
Njegova autentična vera u Boga bila je izvan institucionalnih okvira. Iako je slavio Svetu Petku, to nije činilo formalno, već iz poštovanja i duhovne bliskosti. Njegova ćerka Marija istakla je da nikada nije želeo da promeni veru, već je živeo sa dubokim poštovanjem prema različitim tradicijamaDžejeva anegdota sa Patrijarhom Pavlom.Jedan od najlepših trenutaka iz Džejevog života bio je susret sa Patrijarhom Pavlom, kada mu se obratio rečima:
“Ćale, jel mogu da ti ljubim ruku?”Ovaj iskren i spontan gest postao je deo legende o Džeju, čoveku koji nije poznavao granice u emocijamaNjegove humane gestove potvrđuju i reči sveštenika koji je rekao”Ako je istina da je kupovao hranu siromašnoj deci i pomagao, onda je Džej živeo po Hristovim rečima – neka ne zna levica šta čini desnica.”
Kroz živote Šabana Šaulića, Lepe Brene i Džeja Ramadanovskog, jasno je da religijska pripadnost ne mora biti prepreka duhovnosti. Naprotiv, poštovanje, razumevanje i otvorenost prema različitim običajima čine čoveka bogatijim. Njih troje su svojim primerom pokazali da duhovnost nije ograničena verskim etiketama, već se ogleda u delima, odnosu prema porodici i ljudima, i spremnosti da se slavi ono što ujedinjuje – a to je život.
Njihove priče podsećaju da u svetu koji je često podeljen, postoji prostor gde vera, tradicija i ljubav mogu koegzistirati u harmoniji. I upravo su umetnici ti koji nam pokazuju kako izgleda to jedinstvo u različitosti.
