U današnjem članku vam donosimo jednu veoma tešku i bolnu ispovijest.Stjepan Nemak (72) iz Hrvatske, dijabetičar koji je ostao bez vida i obje noge do gležnjeva, našao se u izuzetno teškoj situaciji napušten i prepušten sam sebi, živi u šupi bez osnovnih uvjeta za život.
Priča Stjepana, slepe i nepokretne osobe, postaje alarmantan primer kako nepoštenje može uništiti život, naročito kada se neko nađe u ranjivom položaju. Sve je počelo kada je, verujući svom prijatelju, prepisao svoju imovinu na njega, nadajući se da će mu obezbediti brigu za starost. Nažalost, ovaj dogovor nije ispunio svoja očekivanja. Umesto pomoći, Stjepan je završio kao beskućnik, spavajući u šupi i automobili, prepušten zaboravu i nebrizi. Ovaj potresan slučaj pokazuje kako osobe sa invaliditetom i stariji ljudi mogu biti lako zloupotrebljeni, posebno kada su primorani da se oslanjaju na druge.
- Stjepan je, kako prenosi Dnevnik, verovao čoveku kojeg je znao godinama. U početku je sve izgledalo kao prijateljski dogovor: Siniša, njegov prijatelj, obećao mu je da će se pobrinuti za njega, da će mu obezbediti sigurno mesto za život i pomoć u svakodnevnim aktivnostima. Zamišljeno je da će Stjepan živeti u Sinišinoj kući sa posebnim ulazom i kupatilom, i da će vikendom ići na more. Stjepan je, verujući svom prijatelju, odlučio da mu prepusti deo svoje imovine u zamenu za brigu i staranje o sebi.
Međutim, sve je krenulo nizbrdo kada je Stjepan, usled lošeg zdravlja i slepila, predao svoju imovinu Siniši. Ugovor o poklonu koji je potpisao nije mu bio pročitan, niti mu je bilo objašnjeno šta zapravo potpisuje. Stjepan nije bio u mogućnosti da sam čita dokumente, a nije bio ni obavešten o tome da će prepisati sve što je imao, uključujući dve kuće i desetine hektara zemlje.
Ovaj nesrećni događaj pokazuje kako su osobe sa invaliditetom, kao što je Stjepan, posebno ranjive. Slep je i nepokretan, a nakon što je izgubio i vid i oba stopala zbog komplikacija sa dijabetesom, nije bio u mogućnosti da se brine o sebi. Stoga je tražio pomoć, a Siniša je, kako je izgledalo u početku, bio osoba kojoj je mogao verovati.
Siniša je sve dogovorio sa javnim beležnikom, iako je ugovor potpisan u auto, bez prethodnog upoznavanja Stjepana sa njegovim sadržajem. Prema izjavama, Stjepan je samo bio obavešten da potpiše ugovor, a nije mu bilo rečeno šta taj ugovor zapravo podrazumeva. Siniša je iskoristio njegovu naivnost, prepisujući celu imovinu na sebe.
- Nakon što je potpisao ugovor, Stjepan je bio smešten u staru drvenu kuću koja nije bila ni približno pogodna za život. Ta kuća više je podsećala na šupu, bez osnovnih životnih uslova. Nije bilo tekuće vode, a Stjepan je bio prisiljen da donosi vodu sa izvora. Neprijatni uslovi života doveli su ga čak do nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući dva puta padanje u komu zbog nedostatka vode, što je bilo izuzetno opasno zbog njegove dijagnoze.
U tom trenutku, susedi su primetili Stjepanovu situaciju i odlučili da mu pomognu. Zbrinuli su ga, odveli ga u bolnicu, a zatim u dom za starije, gde su mu pružili finansijsku pomoć. Iako je sud presudio u njegovu korist, pravna bitka još uvek nije završena, a Stjepan je ostao u situaciji u kojoj je morao da se bori za svoja prava.
Ovaj slučaj postavlja ozbiljna pitanja o zaštiti ranjivih osoba i o tome koliko su takve osobe u stvarnoj opasnosti kada se oslanjaju na one kojima veruju. Stjepan je bio prevaren, a njegov slučaj pokazuje kako manipulacija i zloupotreba poverenja mogu uništiti nečiji život. Iako je sud doneo presudu u njegovu korist, ovo je samo jedan korak ka pravdi. Potrebno je da društvo, ali i pravni sistem, budu oprezniji i delotvorniji u zaštiti onih koji su najslabiji i najranjiviji.
Takođe, važno je postaviti pitanje o zakonskoj odgovornosti u situacijama kada se prepisuje imovina, posebno ako osoba koja to čini nije u stanju da shvati puni značaj svojih postupaka. U slučaju Stjepana, Siniša je iskoristio njegovu nemoć i povredio ga, što nije samo moralno nedopustivo, već i zakonski kažnjivo. Zakon mora biti oštriji u zaštiti slabih i ranjivih, a posebno onih koji nisu u stanju da brane svoja prava.
