U današnjem članku vam donosimo nekoliko savjeta.Mihail Litvak, poznati ruski psiholog, napravio je jasnu razliku između samoljublja i egoizma, dve pojave koje se često pogrešno poistovećuju.
On ističe da je egoista zapravo nesrećna osoba, opsednuta sopstvenim problemima, jer mu uvek nešto nedostaje. Egoizam nije samo ignorisanje potreba drugih, već i stalna usmerenost na lične nedostatke i frustracije. Ono što mnogi ne primećuju jeste da se ponekad čak i briga o drugima može prikriti kao oblik sebičnosti.
- Jedan od najpoznatijih citata koji osvetljava ovu ideju potiče od Omara Hajama, velikog persijskog pesnika, koji je rekao: “Ako očekujete zahvalnost za dobro, ne dajete dobro – vi ga prodajete.” Ova misao nam pomaže da razumemo da istinska dobrota dolazi iz čistog osećaja unutrašnje ispunjenosti, a ne iz potrebe za priznanjima ili vraćanjem usluga.
Osobe koje zaista vole sebe, ne čine to na štetu drugih, već naprotiv – njihova ljubav prema sebi omogućava im da istinski vole i druge. Kada su ispunjeni iznutra, žele da tu sreću podele sa okolinom, ne tražeći ništa zauzvrat. Njihova pomoć dolazi iz autentične želje, a ne iz potrebe za odobravanjem ili kontrolom.
U mnogim slučajevima, ljudi veruju da ako se bezrezervno posvete drugima i zapostave sopstvene potrebe, mogu nekoga “zadržati” u svom životu. Iako to ponekad i funkcioniše na kratke staze, u stvarnosti je to zamka. Ako nekome trebaš samo kada te može iskoristiti, postavlja se pitanje – da li ti takav odnos zaista donosi sreću? Najčešće ne. Umesto ljubavi i bliskosti, osoba koja se stalno daje drugima, a sebe zanemaruje, dolazi do tačke emocionalnog i fizičkog sagorevanja.
Postoje i oni koji su savesni i pažljivi, ali kada dobiju pomoć koju nisu tražili, mogu da se osećaju neprijatno i dužno. A šta ako nisu u mogućnosti da uzvrate? Tada se u njima može javiti nelagodnost, pa čak i otpor. Takva situacija može narušiti odnose, jer niko ne voli da bude u poziciji u kojoj se mora odužiti, posebno ako to nije bilo iz njihove inicijative.
Kada se briga o drugima pretvori u nametanje, rezultat je suprotan od željenog – ljudi se udaljavaju. Treba zapamtiti jedno važno pravilo: ne možete prisiliti nekoga da vas voli. Ljubav i bliskost se ne stvaraju kroz žrtvovanje i udovoljavanje, već kroz međusobno poštovanje i razumevanje.
- Naravno, to ne znači da ne treba pomagati. Naprotiv, to je divna osobina, pogotovo kada je reč o voljenim osobama. Međutim, veoma je važno da i vi sami budete u stanju da pomognete, bez osećaja krivice ili iscrpljenosti. Ako u datom trenutku ne možete pružiti pomoć – budite iskreni. Objasnite razloge, ponudite rešenje ako možete. Prava osoba neće se zbog toga uvrediti. A ako se uvredi i prestane da komunicira s vama – možda je to i odgovor koji ste tražili.
Svi ljudi imaju potrebu da budu zbrinuti, ali istovremeno svako treba da nauči da se najpre brine o sebi. Na kraju krajeva, jedina osoba koja je sa nama od prvog do poslednjeg dana – jesmo mi sami. I zato, pre svega, treba da se oslonimo na sebe i razvijamo tu sposobnost kroz život.
Postoje naravno i situacije kada je pomoć neophodna, kao na primer kod osoba sa invaliditetom. Ali i tada, spremnost da se zatraži podrška – bez stida – predstavlja vid brige o sebi. Nije slabost reći “treba mi pomoć”, već znak snage i samosvesti.
Jedan primer iz stvarnog života osvetljava ovu temu. Mlada majka, fizički zdrava, preuzela je sve obaveze oko svoje bebe u prvoj godini. Međutim, ubrzo je osetila kako emotivno sagoreva. Na vreme je prepoznala znakove i zamolila supruga za podršku. On je razumeo i nije je odbio. Od tada, ona dva puta nedeljno ide na treninge i ima vreme za sebe. Rezultat? Celokupna porodica je srećnija, jer je i ona uravnoteženija i ispunjenija.
Na kraju, Litvak naglašava jednostavnu, ali moćnu misao: “Ako živiš za sebe, svi će biti srećni. Ako živiš za druge, očekujući zahvalnost, bićeš nesrećan – i zahvalnost nećeš dobiti.” I upravo u toj rečenici leži suština – istinska sreća dolazi iznutra, a ne iz spoljnog priznanja.
