U današnjem članku vam donosimo životnu priču poznate španske glumice.Pre dve godine, Ana Obregón, poznata španska glumica, izazvala je veliku pažnju javnosti kada je postala majka u svojih 68 godina.
Iako je već bila u poznim godinama, odlučila se na veoma neuobičajen korak – ispunila je želju svog pokojnog sina da postane otac, koristeći njegovu zamrznutu spermu i angažujući surogat majku. Na taj način donela je na svet devojčicu kojoj je i majka i baka u isto vreme.
- Ova odluka izazvala je brojne reakcije, kako pozitivne, tako i negativne, ali za Anu to je bio čin iz bezgranične ljubavi prema sinu Alesu Lekiju, koji je preminuo sa samo 27 godina nakon borbe sa teškom bolešću – rakom. Tokom boravka na lečenju, Ales je odlučio da zamrzne svoju spermu u nadi da će jednog dana postati otac, bez obzira na ishod svoje borbe. Njegova majka je godinama kasnije odlučila da tu želju pretvori u stvarnost
U emotivnim intervjuima koje je Ana davala nakon rođenja devojčice, istakla je da je dete zapravo ostvarenje poslednje želje njenog sina. Devojčica po imenu Anita Sandra, danas ima dve godine, a Ana o njoj govori kao o svetlosti koja ju je vratila iz tame. Navela je da je provela tri godine kao „mrtva“, od dana kada je izgubila sina do trenutka kada je Anita došla na svet.
U njenoj svakodnevnici sada dominiraju dečiji smeh i igračke, dok njena kuća odiše toplinom i ljubavlju. Iako priznaje da fizički oseća godine, da je leđa sve češće bole i da joj nije lako da podiže dete, emotivna snaga i ljubav koju oseća prema unuci su joj dale novi smisao. Ana otvoreno govori o tome koliko joj znači prisustvo Anite u životu, ističući da nikada neće moći da preboli gubitak sina, ali da je devojčica sada centar njenog sveta.
- Na prvom rođendanu male Anite, Ana je na društvenim mrežama podelila dirljive reči. Tvrdi da devojčica neverovatno podseća na svog oca i da je nasledila njegov pogled, pun ljubavi. Zahvalila joj je što je unela svetlost u njen život, koji je do tada bio prepun tuge i tame. U tim trenucima, Ana se prisećala Alesovih osobina, govoreći o njegovoj plemenitosti, duhovitosti i dobroti, verujući da će Anita naslediti sve te kvalitete.
Obregón takođe ne odbacuje mogućnost da u budućnosti ponovo postane majka, koristeći preostali biološki materijal svog sina. Ističe da je Ales želeo da ima veliku porodicu, čak petoro dece, te ako joj zdravlje i okolnosti to dozvole, mogla bi pokušati da još jednom proširi porodicu.
Uprkos sreći koju oseća zbog Anite, Ana ne krije zabrinutost za budućnost. Svesna je da devojčica odrasta bez oca, i priznaje da će joj jednog dana biti teško da objasni okolnosti njenog rođenja. Ipak, veruje da će Anita jednog dana razumeti sve – i ljubav koja ju je donela na svet, i tugu koja je prethodila njenom dolasku.
Ana Obregón je kroz ovu priču pokazala da majčinska ljubav ne poznaje granice, godine, ni osude. Njena odluka da ispuni poslednju želju svog sina, bez obzira na to koliko bila neobična i kontroverzna, svedoči o dubokoj emocionalnoj povezanosti i potrebi da produži deo njega kroz novo biće. Za nju je mala Anita spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti – dete rođeno iz tuge, a doneto iz ljubavi.
