U današnjem članku osvrćemo se na život i nasleđe Zoje Begoli, legendarne balerine i prve solistkinje Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je svojom harizmom, lepotom i umetničkom strašću obeležila jedno značajno poglavlje srpske baletske scene.
Njeno ime se i danas sa poštovanjem izgovara među ljubiteljima baleta, a iako je prošla kroz brojne izazove u životu, ostala je oličenje snage, elegancije i umetničke posvećenosti.Rođena 19. januara 1949. godine u Beogradu, Zoja Begoli je vrlo rano pokazala neverovatan talenat za igru. Baletsku školu “Lujo Davičo” završila je 1965. godine, i to kao jedna od najboljih učenica svoje generacije.
- Njen trud i talenat prepoznalo je i Narodno pozorište, koje joj je omogućilo da se dalje usavršava na prestižnoj Akademiji “A.J. Vaganova” u Lenjingradu. Taj period usavršavanja ostavio je dubok trag u njenom umetničkom izrazu. Bila je i prva strankinja kojoj je ukazana čast da nastupa na sceni slavnog Marinskog teatra, što je bila ogromna privilegija i priznanje njenoj izuzetnosti.
Po povratku u Beograd 1967. godine, nastavila je da gradi karijeru u Narodnom pozorištu, gde je ostala do kraja svoje igračke i pedagoške karijere. Iza sebe je ostavila niz upečatljivih uloga. Publika je pamti kao Olimpiju u “Hofmanovim pričama”, Svanildu u “Kopeliji”, Mirtu u “Žizeli”, Ingrid u “Per Gintu”, ali i kao uličnu igračicu u “Don Kihotu” i kumu u “Trijumfu Afrodite”. Njena interpretacija je uvek bila snažna, tehnički precizna, ali i emotivno duboka, zbog čega je stekla status jedne od najcenjenijih balerina svog vremena.
Osim što je bila vrhunska umetnica, Zoja je veliki deo života posvetila i pedagoškom radu. Podučavala je na matičnoj baletskoj školi “Lujo Davičo”, kao i na BK Akademiji, gde je predavala na odsecima za igru i glumu. Njen rad sa mladima bio je jednako strastven kao i njeno scensko izražavanje, a mnoga današnja imena sa naše umetničke scene upravo njoj duguju svoje prve plesne korake.
U svom privatnom životu Zoja je prošla kroz različite životne faze. Sa sportskim novinarom Srđanom Popovićem imala je dva sina, Relju i Mišu. Srđan je preminuo dok je Relja imao samo godinu i po dana, što je ostavilo dubok trag u životima svih članova porodice. Relja je u jednom iskrenom intervjuu podelio kako je, iako veoma mali, uvideo dubinu gubitka koji je prerani odlazak oca doneo.
- Detinjstvo nije bilo lako – često su se suočavali sa nemaštinom, ali je Zoja uvek uspevala da obezbedi osnovno i, još važnije, da sačuva toplinu doma. Relja se seća jednog obećanja koje je kao dete dao majci: da će jednog dana zaraditi dovoljno da kupi stan i za sebe i za nju. Nažalost, nije stigla da dočeka taj trenutak, ali je ostao dosledan vrednostima koje mu je usadila – čista duša, integritet i porodična ljubav.
Kasnije se udala za čuvenog glumca i pedagoga Faruka Begolija, sa kojim je provela 18 godina. Njihova veza bila je snažna i puna poštovanja, iako se završila razvodom. Zoja je i nakon rastanka zadržala njegovo prezime, što govori o dubini odnosa koji su imali. Faruk je isticao da je bio bogat ljubavlju koju mu je pružila, nazivajući taj deo života najvrednijim poklonom koji je mogao da dobije.
Begoli je bio jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije, sa zavidnom karijerom koja je uključivala preko 70 igranih filmova i brojne pozorišne uloge. Njihova veza ostala je obeležena međusobnim poštovanjem i tišinom koju su gajili prema sopstvenim emocijama, pogotovo u kasnijim godinama.
Zoja Begoli je preminula deceniju nakon Faruka, a njen sin Relja Popović, danas poznat reper i glumac, javno je opovrgnuo nagađanja da mu je Faruk biološki otac. Istakao je da za njega nacionalnost nikada nije bila kriterijum vrednovanja ljudi, i da najviše ceni dobrotu i poštenje.
Na kraju, Relja je uvek s ponosom govorio o svojoj majci kao o ženi neverovatne snage i topline, koja je i u najtežim vremenima uspevala da stvori osećaj sigurnosti i ljubavi. Zahvaljujući njoj, bez obzira na materijalna ograničenja, nikada nisu zaista oskudevali – jer je ljubav u njihovom domu bila najvažnija vrednost.
