U današnjem članku osvrnućemo se na to kako se praznik Vaskrs kroz decenije odražavao na način oblačenja, posebno u srpskoj tradiciji.
Ovaj veliki praznik nije bio samo verski događaj, već i prilika da se kroz odevne kombinacije izrazi poštovanje, radost i pripadnost zajednici. Bez obzira na skromne mogućnosti ili vreme u kojem se slavilo, praznična odeća je imala posebno mesto u životima ljudi.
- U prvoj polovini 20. veka, Vaskrs je za mnoge značio da treba obući nešto novo, bez obzira na to koliko je skromno to novo bilo. Verovalo se da će godina biti takva kakva je osoba tog dana obučena. Zbog toga su se svetle boje, nežni materijali i čista, uredna garderoba pažljivo birali i čuvali upravo za ovu priliku. Odevni komadi su se ponekad nabavljali i uz odricanja – kupovina nove košulje, suknje ili cipela nije bila stvar luksuza, već znaka poštovanja prema prazniku, porodici, ali i prema Bogu.
Devojke su se trudile da izgledaju uredno i lepo – svetle haljine, pletenice, mašne, kao i pažljivo birane marame bile su gotovo obavezan detalj. Momci su nosili ispeglane pantalone, čiste košulje sa čvrstim kragnama, a posebno se cenilo ako neko poseduje šešir, što je bio pokazatelj ozbiljnosti, zrelosti i stila. Čak i deca su dobijala posebnu pažnju u odevanju – bele čarape, isfenirana kosa i cipele „za crkvu“ postajali su deo male porodične svečanosti.
Tamne boje, posebno crna, bile su izbegavane jer su smatrane simbolima tuge. Iako nije bilo izričite zabrane, često bi se čulo upozorenje starijih: „Vaskrs nije za crno.“ Time se dodatno podvlačio karakter praznika kao dana radosti i svetlosti.
U godinama nakon Drugog svetskog rata, kada je formirana posleratna Jugoslavija, moda za Vaskrs se nije izgubila, naprotiv – dobila je nove oblike. U urbanim sredinama, kao što su veći gradovi, odlazak u crkvu i kasnija šetnja postajali su prava mala revija. Ljudi su ponosno nosili komade kupljene u inostranstvu ili na kredit – haljine iz Trsta, cipele iz Bate, ili sako kupljen na rate. Žene su nosile rukavice, šeširiće, elegantne tašne usklađene s cipelama, dok su muškarci vodili računa o kravati i uredno ošišanoj kosi.
- Čak i oni koji nisu bili preterano religiozni, koristili su ovaj dan kao povod za okupljanje porodice, šetnju i prikazivanje svoje odeće. Na selu se čuvala jednostavnost, ali i dalje se poštovala tradicija – novo i čisto je bilo važno, ne zbog izgleda, već zbog duhovne simbolike.
Ulaskom u 21. vek, vaskršnje odevanje je doživelo nove promene. Moderni život, tehnologija i društvene mreže uticali su na to da se odevanje i dalje neguje, ali na drugačiji način. Umesto izlaska na gradske ulice, ljudi sve češće dele svoje kombinacije na Instagramu i TikToku. Pored ukrašenih jaja i slavske trpeze, deo praznične slike postaju i pažljivo odabrane odevne kombinacije. Matching outfiti za celu porodicu, selfiji iz crkvenih dvorišta i nežni pastelni tonovi garderobe postaju deo savremenog načina obeležavanja praznika.
Iako danas ne postoji strogi modni kodeks, mnogi i dalje biraju svetle nijanse, prirodan izgled, jednostavnu eleganciju i udobnost. Želja da se pokaže poštovanje prema prazniku nije nestala – samo je dobila drugačiji oblik. Vaskrs ostaje trenutak u kojem se spajaju tradicija i savremeni stil, prošlost i sadašnjost, običaji i lični izrazi.
Na kraju, bez obzira da li praznik provodimo u crkvi, na porodičnom ručku kod bake ili pred kamerom telefona, oblačenje za Vaskrs i dalje ima svoju snagu. To nije samo pitanje stila, već i način da se izrazimo, da pokažemo poštovanje i da oživimo duh praznika. I zato, bez obzira na vreme, u srcu svakog prazničnog dana ostaje ono staro verovanje – kako se obučeš za Vaskrs, takva će ti biti godina.
