U današnjem članku bavimo se čestom zabludom u ponašanju pasa mahanjem repom. Iako mnogi vlasnici tumače ovu radnju kao jasan znak sreće, stručnjaci upozoravaju da nije sve tako jednostavno.
Profesionalna dreserka pasa iz škole Howl Dog School podelila je svoje znanje i ukazala na to da mahanje repom ne znači uvek da je pas veseoOna pojašnjava da ova radnja u osnovi označava uzbuđenje, ali to uzbuđenje ne mora biti pozitivno. Psi mogu mahati repom i kada su pod stresom, kada osećaju zabrinutost, kada su uznemireni ili čak u stanju nesigurnosti. Mahanje repom je, zapravo, indikator emocionalnog naboja, ali emocija sama po sebi može biti različita – od radoznalosti do straha.
- Veliki broj vlasnika pasa pogrešno tumači govor tela svog ljubimca, što može imati neprijatne posledice. Kada se pogrešno protumači emocionalno stanje psa, on može reagovati neočekivano – čak i agresivno. Dreserka posebno ističe da vlasnici treba da postanu pažljiviji posmatrači i da uče kako da čitaju govor tela svog psa u celini, a ne da se oslanjaju samo na jedan znak, poput repa koji maše.
Prepoznavanje signala koje psi šalju svojim telom ključ je za razumevanje njihovih potreba i stanja. Dreserka savetuje da se, osim na rep, obrati pažnja i na držanje tela, izraze lica, kao i na celokupno ponašanje psa. Na primer, ako pas maše repom, ali mu je lice zategnuto, ako ima bore ili izbočine na licu, ako su mu oči stisnute ili žmirkave, to mogu biti znaci nelagodnosti ili čak straha. Dodatno, spuštene uši, nisko položena glava i izbegavanje kontakta očima mogu ukazivati da pas nije srećan, već uznemiren.
U mnogim situacijama, pas može pokazivati i druge znake nelagodnosti. Ako često zeva, okreće glavu u stranu ili pokazuje slične signale, to su sve pokazatelji stresa. Ključ razumevanja pasa jeste u sagledavanju šire slike – kako se ponašaju celim telom, a ne samo repom. Zbog toga je važno ne pretpostavljati da je pas srećan samo zato što mu rep deluje veselo.
- Ova zabluda o mahanju repom je toliko ukorenjena među vlasnicima pasa da se često zanemaruje mnogo važnija komunikacija koju pas pokušava da prenese. Neverbalna komunikacija pasa je veoma bogata, ali zahteva pažnju, strpljenje i posvećenost da bi se pravilno razumela. Svaki detalj može biti važan – od položaja tela do mikropokreta na licu.
Pas koji se oseća neprijatno, ali mu vlasnik priđe uveren da je on veseo zbog mahanja repom, može reagovati neočekivano. Nije retko da psi u takvim situacijama koriste intenzivnije oblike komunikacije, među kojima je i agresija, jer prethodni, suptilniji signali nisu bili shvaćeni na vreme.
Ono što je najvažnije jeste da vlasnici razviju empatiju i sposobnost za posmatranje. Samo tako mogu zaista razumeti šta njihov pas oseća i kako mu mogu pomoći da se oseća sigurnije i udobnije u različitim situacijama. Pas je biće koje oseća kompleksno – baš kao i ljudi – i njegovo ponašanje treba tumačiti pažljivo i sa razumevanjem.
U konačnici, mahanje repom može biti znak sreće, ali takođe može ukazivati na zabrinutost, nesigurnost, uznemirenost ili neku drugu emociju. Pravi način da znamo kako se naš pas zaista oseća jeste da obratimo pažnju na njegov celokupan govor tela i da ne donosimo zaključke na osnovu jednog jedinog signala. Ovako postajemo bolji vlasnici i gradimo dublji odnos sa svojim ljubimcem zasnovan na međusobnom razumevanju i poverenju.
