U današnjem članku govorimo o tome kako se na prirodan i efikasan način može suzbiti krompirova zlatica, jedna od najopasnijih štetočina koje pogađaju poljoprivredu, posebno uzgoj krompira.
Ova tvrdokorna buba, poznata po svojoj izuzetnoj otpornosti i sposobnosti brzog razmnožavanja, svake godine nanosi ogromne štete proizvođačima. Iako postoje hemijska sredstva, sve više se pažnje pridaje prirodnim metodama koje su bezbedne za okolinu i zdravlje ljudi.
- Jedan od osnovnih razloga zbog kojih je krompirova zlatica tako teško suzbijati jeste njena velika plodnost. Jedna ženka može da položi i do 2000 jaja tokom jedne sezone. Jaja, koja su narandžaste boje, grupisana su sa donje strane listova krompira i lako se neprimetno razvijaju. U klimatskim uslovima karakterističnim za naše prostore, zlatica može razviti između jedne i tri generacije godišnje, što dodatno otežava njenu kontrolu.
Njena otpornost nije jedini problem – zlatica ima malo prirodnih neprijatelja. Iako je ponekad love životinje poput ježeva, krtica, fazana ili grabljivih stenica, ti predatori nisu dovoljno brojni da bi zaustavili širenje štetočine. Zbog toga se sve češće koristi biološka metoda, i to pomoću gljivice Bauveria bassiana. Pripravci sa ovom gljivicom direktno deluju na zlatice, dok istovremeno ne ugrožavaju druge organizme u okolini. Njena efikasnost je potvrđena, ali važna je i pravovremena primena – tretmani treba da počnu već na proleće.
Jedan od ključnih koraka u prevenciji je plodored. Ne bi trebalo saditi krompir na istom mestu više godina zaredom. Idealno je napraviti pauzu od četiri do pet godina, čime se značajno smanjuje rizik od pojave zlatice u većem broju.
Postoje i jednostavni, ali vrlo korisni praktični trikovi za borbu protiv ove štetočine. Na primer, mogu se koristiti čašice od jogurta napunjene korom krompira, koje se zakopaju između redova. One privlače zlatice koje se u njima zarobe. Redovnim proveravanjem i čišćenjem čašica smanjuje se broj odraslih jedinki.
- Druga efikasna metoda jeste korišćenje trule lukovine crvenog luka. Njena jaka aroma odbija insekte, pa je postavljanje ovakvog materijala uz zasad krompira prirodan način zaštite. Sličan efekat imaju i određene biljke poput rena, pasulja i kamilice – one deluju kao prirodni repelenti i ometaju zlatice u nalaženju biljaka domaćina.
Zanimljivo je da krompirova zlatica ne podnosi miris četinara, posebno bora. Zato se često koristi usitnjena borova kora koja se rasipa između biljaka, stvarajući zaštitnu barijeru. Mogu se pripremiti i rastvori za prskanje na bazi borovih iglica, koji dodatno štite biljku. Takođe, kopriva se koristi jer njene žareće dlačice ometaju štetočine da dođu do biljke.
Jedna od neuobičajenih, ali efektnih metoda jeste priprema rastvora od samih zlatica. Odrasle jedinke se skupljaju, potapaju u vodu i ostavljaju da fermentiraju oko sedam dana. Dobijeni rastvor se potom koristi za prskanje biljaka, ali mora se razblažiti u odnosu 1:1 ili više, u zavisnosti od osetljivosti biljke.
Još jedan provereni prirodni lek jeste rastvor pepela – dve kilograma pepela se rastvore u deset litara vode, a zatim se koristi za tretiranje biljaka. Ova metoda otežava kretanje zlatica i smanjuje njihovu aktivnost. Osim toga, upotrebljavaju se i biljni ekstrakti od listova duvana ili topole. Njihov miris deluje umirujuće na insekte, ali ih istovremeno drži dalje od biljaka.
Zaključno, uspešna borba protiv krompirove zlatice zahteva kombinaciju više metoda. Nema univerzalnog rešenja, ali korišćenjem prirodnih sredstava, pažljivim planiranjem sadnje, pravovremenim reagovanjem i redovnim praćenjem stanja na terenu, moguće je značajno smanjiti štete i sačuvati plodonosan usev. Uz malo truda, moguće je pobediti ovu dosadnu štetočinu na ekološki prihvatljiv način.
