U današnjem članku prepričavamo neobičnu i emotivnu priču o pokušaju sklapanja međunacionalnog braka, koji je, uprkos velikoj nadi i uloženom trudu, završio razočaranjem i sumnjom u ljude.
Ova priča dolazi iz malog sela Žunja kod Brusa, gde porodica Kričak već godinama pokušava da pronađe ženu za svog sina Jovicu. Međutim, ono što je trebalo da bude početak novog života, pretvorilo se u niz prevara, nepoverenja i razočaranja.
- Brakovi između ljudi iz različitih nacija nisu retkost, a često se pokažu i kao veoma uspešni i stabilni. Ipak, kada su u pitanju zajednice koje nose istorijski teret sukoba, kao što je to slučaj sa Srbima i Albancima, svaki pokušaj povezivanja izaziva dodatnu pažnju i neretko – prepreke. Upravo zbog toga porodice koje se odluče na ovaj korak sve češće angažuju provodadžije kako bi povećale šanse za uspeh i smanjile mogućnost obmane.
Porodica Kričak je, u želji da svom sinu obezbedi brak, najpre pokušala tradicionalnim putem – preko poznanstava i rodbine. Ipak, vreme je prolazilo, a mlade nije bilo na vidiku. Kako kaže majka Božurka, malo koja devojka je bila voljna da dođe u selo. Sam pomen mesta Žunja izazivao je zbunjenost, pa i podsmeh. „Pa nismo na Severnom polu,“ rekla je kroz osmeh, ukazujući na sve manju zainteresovanost mladih žena za seoski način života.
U jednom trenutku, u kuću porodice Kričak je došla mlada Albanka, sa svojom porodicom, uz najbolje namere. Iako nije došlo do braka, devojka je pošteno priznala da ne može da se navikne na seoske uslove, te se ubrzo vratila svojoj kući. Iako nije bilo zle namere, porodica je ostala razočarana, ali i odlučna da ne odustane.
Tada su odlučili da se oslone na pomoć provodadžije, čoveka koji je tvrdio da se time profesionalno bavi. Ispočetka je sve izgledalo obećavajuće – obećanja su davana, kontakti su uspostavljeni, i pojavila se nova potencijalna snajka. Ipak, kako vreme prolazi, pojavljuju se znaci da stvari nisu onakve kakvima su se činile.
Druga devojka iz Albanije, za razliku od prve, ponašala se sumnjivo od samog početka. Nije pokazivala interesovanje za domaćinstvo, retko je komunicirala sa porodicom, a najviše vremena je provodila na telefonu. Njeno ponašanje je izazivalo nelagodu kod Božurke, a sve je kulminiralo kada je devojka, bukvalno u jednom trenutku, pobegla iz kuće – sa spakovanim stvarima, iščupanim kablom od telefona i misterioznim kolima koja su je čekala u blizini.
- Majka Božurka je tada shvatila da su prevareni – kako od strane devojke, tako i od provodadžije koji je, po svemu sudeći, bio u dosluhu s njom. „Videla sam da nešto nije u redu, stalno neka kola, pa njeno čudno ponašanje… I samo što sam pomislila da nešto ne valja, eto nje – beži,“ ispričala je Božurka. Osećaj izdaje bio je potpun kada se pokazalo da ni provodadžija više ne odgovara na pozive.
Na kraju, porodica je ostala i bez snahe i bez uloženog novca. Jovica, čovek koji je poznat po tome što vešto plete bolje nego mnoge žene, ponovo se našao sam. Ipak, u svom razočaranju, porodica ne gubi nadu. Nadaju se da će sreća ipak pokucati na vrata i da će prava osoba doći u njihov život – ona koja će umeti da razume i ceni porodične vrednosti, poštenje i jednostavan život na selu.
Ova priča ne osvetljava samo izazove mešovitih brakova, već i sve učestaliju pojavu prevara u sferi ljubavnog posredovanja. U vremenu kada je sve teže pronaći partnera, ljudi sve više veruju nepoznatima, a upravo ta verovanja se često pokažu kao kobna greška. Porodica Kričak je naučila lekciju na teži način – da ni najbolja namera nije dovoljna kada se susretnete s ljudima bez skrupula.
Ipak, uprkos svemu, zadržali su dostojanstvo i nadu. I kao što kaže Božurka, „Pare nisu problem, ali kad ti neko uzme srce i poverenje – to boli više nego sve drugo.“
