U današnjem članku, upoznaćemo vas sa pričom Anile Cakoni, Albanke koja je pre šest godina odlučila da se preseli u selo Kosmovac, smešteno pod samim Tremom, najvišim vrhom Suve planine.
Selo, koje je nekada bilo živo i brojno, danas je gotovo pusto. Mnogi su mladi ljudi napustili svoje domove u potrazi za boljim životom u većim gradovima poput Niša, Bele Palanke, Beograda, i Pirota. Danas, selo broji svega četrdesetak stanovnika, a Anila i njen sin Klaus su jedni od retkih koji su se doselili i ostali.
- Anila, sada 48-godišnjakinja, i njen suprug Senta Stefanović danas su jedina porodica sa detetom u selu, kao i u okolnim mestima Toponica i Miljkovac. Iako nije imala prethodnog iskustva sa životom na selu, Anila je pronašla mir u prirodnom okruženju Kosmovca. Anila je rođena u Tirani, gde je bila krojačica i imala svoj krojački salon. Sudbina ju je spojila sa Sentom, a brak su sklopili uz pomoć zajedničkog prijatelja. Zajedno sa sinom Klausom, preselili su se u Kosmovac, gde su ih meštani ljubazno prihvatili. Na početku, Anila nije govorila srpski, ali uz pomoć svog znanja italijanskog jezika, brzo je naučila osnovne fraze, a danas čak piše i ćirilicu, iako još uvek ima problema sa čitanjem. Klaus, koji je sada treći razred, mnogo joj pomaže u svakodnevnoj komunikaciji.
Život u Kosmovcu je za Anilu potpuno drugačiji od života u Tirani. U Kosmovcu je pronašla spokoj, tišinu, i čist vazduh. “Priroda je divna, vazduh je čist. Ovdje jedemo domaću, zdravu hranu koju sami proizvodimo. Klausu je ovde lepo jer po ceo dan boravi u prirodi, igra se sa drugim decom koja dolaze u selo i ima svog psa i konja”, kaže Anila. U Albaniji je imala mnogo posla, a sada je život opušteniji, jer u selu može da se posveti porodici, kući, i njivi. Anila je naučila kako da sadi povrće, čak je počela da kopa krompir, iako je to veština koju nije imala pre preseljenja.
- Iako život na selu nosi mnogo odgovornosti, Anila se snalazi i sa poslom na njivi. Čuvaju krave, a ranije su imali i ovce, koje su morali da prodaju nakon što je njen svekar doživeo moždani udar. Takođe, njen suprug Senta mora da obezbedi seno za krave i seče drva, a svaki dan vozi Klausa do škole u Crvenoj Reci, koja je 14 kilometara daleko. Anila se nada da će uskoro položiti vozački ispit i preuzeti obavezu da sama vozi sina u školu. Kroz internet, Anila ostaje u kontaktu sa svojom porodicom u Tirani, a leti redovno ide da ih obiđe.
Prema rečima Temeljka Stefanovića, Senta rođaka, Kosmovac je nekada bio mnogo življi. Imao je više od 400 stanovnika i školu sa 40 učenika. Međutim, danas je selo potpuno promenjeno. Kosmovac je postao gotovo pusto, a Klaus je jedino dete u tom mestu. Oduvek su domaćinstva u Kosmovcu čuvala na stotine ovaca i krava, jer je ovo područje bilo idealno za stočarstvo, ali sada se sve promenilo. Stefanović smatra da bi Kosmovac mogao da bude življi da je država ranije uvela poljoprivredne penzije, što bi pomoglo ljudima da ostanu u selu i ne migriraju u gradove. Zapošljavanje u fabrikama i izgradnja kuća u gradovima učinili su da mladi ljudi teže odluče da se vrate na selo.
U poslednje vreme, međutim, Kosmovac je postao interesantan planinarima i ljubiteljima prirode, pa se u selu grade vikendice, a sve više ljudi želi da uživa u netaknutoj prirodi. Život na selu postaje atraktivniji za one koji žele da pobegnu od gradske gužve i buke. Iako su mnogi napustili selo u potrazi za boljim životom, Anila je pronašla sreću i mir u Kosmovcu, gde je pronašla svoj novi dom i stvorila porodicu u mirnom okruženju.
