Kako bi zalečila rane, menadžerka Tošeta Proeskog morala je da se povuče: Nikad mu nije otišla na grob, nema kontakt sa njegovom porodicom, sada radi samo ovo

U današnjem članku, govorićemo o Ljiljani Petrović, menadžerki preminulog pevača Tošeta Proeskog, koja je 16. oktobra 2007. godine doživela tragediju koja je zauvek promenila njen život.

Tog dana, nakon nastupa u Hrvatskoj, Ljiljana nije mogla ni da nasluti da će to putovanje biti poslednje koje će podeliti sa svojim dugogodišnjim prijateljem i štićenikom. Prošlo je šesnaest godina od te kobne nesreće, a Ljiljana se i dalje bori sa tugom, ne prebolevši gubitak Tošeta. Dug period žalosti je za nju bio težak, ali ona je morala da pronađe snagu da nastavi dalje. Preselila se u Niš, gde danas živi i, uz svoj posao, leči tugu koja je ostala kao rezultat gubitka Tošeta.

• Ljiljana je tokom 2017. godine, u intervjuu, podelila svoje emocije i priču o tome kako je teško prevazići smrt ljudi koji su vam bili najbliži. Ona je priznala da vreme ne leči rane i da nema snage da poseti Tošetov grob. Čak ni nakon deset godina nije mogla da sluša njegove pesme, pa tako nijednu pesmu koju je on izvodio nije puštala. Njena omiljena pesma bila je “Kad zamiriše trešnja”, ali ni nju nije slušala čitavu deceniju. Emocionalna bol koju je doživela ostala je duboko ukorenjena u njenoj duši, i nije imala snage da se suoči sa tim sećanjima.

Te noći, u kojoj je život izgubio njen prijatelj i štićenik, Ljiljana je bila u kolima sa Tošetom. U nesreći su oboje povređeni, a Ljiljana je prebačena u bolnicu u Novoj Gradiški. Tamo je saznala da je Toše preminuo na licu mesta. Taj trenutak joj je potpuno slomio život, jer je gubitak* Tošeta predstavljao kraj jednog poglavlja u njenom životu. Posle nesreće, sve je postalo besmisleno, a Ljiljana je donela odluku da mora da promeni svoj život.

Oporavila se i odlučila da napravi drastičnu promenu. Preselila se iz sveta estrade i započela potpuno novi život. To je bio težak korak, jer je trebalo mnogo hrabrosti da se odrekne svega što je poznavala i da krene iz početka. No, priroda je bila njen lekar, njena uteha i snaga. Ljiljana se posvetila uzgoju lavande, što je postao njen novi način života. Kroz taj posao je našla izlaz iz tuge i nešto što je mogla da voli i u čemu bi imala mir.

• Njena nova profesija, potpuno drugačija od estradnog života, bila je njen način da se oporavi. Smatrala je da je to bio njen jedini lek posle svega što je prošla. Kroz taj posao je pronašla smisao i stabilnost, dok je iza nje ostajala luda estradna scena koju nije mogla da podnese nakon Tošetove smrti. Ljiljana je priznala da Toše nije bio samo pevač za nju, već nešto mnogo više. On je bio prijatelj, mentor, a njegova smrt je bila težak udarac, koji je značio da više nije mogla da nastavi da se bavi poslom kojim se bavila pre toga. Toše je bio nešto posebne i njemu je posvetila čitav svoj život, što je imalo velikog uticaja na njihov zajednički uspeh.

U svom životu nakon Tošeta, Ljiljana nije imala kontakt sa njegovom porodicom. Zatvorila je tu priču i odrekla se svega vezanog za nju. Samo je Toše ostao u njenom srcu, i to je jedino što je nosila sa sobom. Njegova potpuna posvećenost njihovom zajedničkom radu bila je ključ uspeha, a Ljiljana je bila ponosna što je bila deo njegovog života. Po njenim rečima, ona je dala sve od sebe u njihovom zajedničkom poslovnom odnosu, a za nju, taj odnos je bio mnogo više od toga.

Njena životna priča je i priča o izdržljivosti i sposobnosti da se ponovo izgrade temelji života, uprkos velikim gubicima i tragedijama. Iako je to bilo teško, Ljiljana je uspela da pronađe snagu da nastavi dalje i da, na svoj način, čuva sećanje na Tošeta i njihov zajednički rad.