U današnjem članku donosimo vam prepričanu i jedinstvenu verziju brojnih anegdota iz života Đorđa Balaševića, nezaboravnog umetnika poznatog po duhovitosti, iskrenosti i toplini.
Njegov život bio je ispunjen pričama koje su nasmejavale, učile i inspirisale, a svaka od njih otkrivala je još jednu nijansu njegovog bogatog karaktera.Panonski mornar, kako su ga zvali, ostao je upamćen ne samo po svojim pesmama već i po neponovljivom humoru kojim je znao u trenu razoružati i najstrožijeg sagovornika. Jedna od takvih priča vodi nas na granicu Srbije i Hrvatske. Na rutinsko pitanje graničnog policajca da li ima nešto za prijaviti, Balašević je sa osmehom odgovorio da ima „200 grama viška oko struka i 5 kilograma tuge zbog stanja u zemlji“. Ovaj odgovor nije ostavio policajca ravnodušnim, ali ga je svakako nasmejao i pustio ga dalje bez problema.
- Među legendarnim pričama svakako je i ona o bolesnom zecu. Kada je bio dete, imao je zeca za kojeg mu je deda rekao da će umreti. U svojoj iskrenoj dečjoj naivnosti, Đole je pokušao da ga spasi – tako što ga je nahranio čokoladom. Naravno, zec nije preživeo, a Balašević se kasnije sa setnim humorom prisetio tog trenutka govoreći kako od tada pokušava da pomaže ljudima, ali mu to i dalje ne ide najbolje.
Na jednom od koncerata u Somboru, publika je uporno tražila da peva pesmu „Ne lomite mi bagrenje“. Đole je to dugo ignorišući, konačno rekao kako „bagrenje nije jedino drvo koje postoji“ i da je on, u umetničkom smislu, posadio čitav voćnjak, što je nasmejalo i oduševilo sve prisutne.
Njegov put ka muzici bio je, kao i mnoge stvari u njegovom životu, netipičan. Tokom srednje škole bio je loš đak, a otac ga je terao da radi u polju. Ne voleći poljoprivredne poslove, jednog dana se jednostavno vratio kući i izjavio da želi da postane pesnik, jer ne zna šta bi drugo radio.
Jedan od najposebnijih trenutaka u njegovom životu bio je susret sa Josipom Brozom Titom. Pozvan u predsedništvo, Đorđe se pojavio u džemperu i patikama, ignorišući sve protokole. Čak ni pokušaji obezbeđenja da ga „prikladno“ obuku nisu uspeli, jer je, kako je rekao Minja Subota, Đole uvek bio veran sebi i svom stavu.
- Njegova ljubav prema supruzi Oliveri bila je duboka i neizmerna. Međutim, malo ko zna da je sa pevačicom Biljom Krstić imao posebno prijateljstvo koje je počelo još dok su bili članovi grupe „Rani mraz“. Pesmu „Jedan Saša iz voza“ posvetio joj je u znak podrške u teškom periodu, a njihovo prijateljstvo preraslo je u dugotrajan i iskren odnos. Kasnije ju je izabrao za kumu na svom venčanju, 7. maja 1981. godine, potvrđujući time koliko mu je značila.
Ipak, ne mogu se zaobići ni priče o njegovom sukobu sa Borom Đorđevićem – Borom Čorbom. Njih dvojica su zajedno započeli u „Ranom mrazu“, ali se razišli zbog neslaganja oko pesme „Lutka sa naslovne strane“. Od tada više nikada nisu razgovarali, iako su javno poštovali umetnički rad jedan drugog. Njihov sukob postajao je tema brojnih rasprava, posebno kada je Balašević javno kritikovao Boru što je nastupio kao predgrupa Aci Lukasu. Čorba je odgovorio da nema problem s tim, te da mu je bila čast da zabavlja narod pre Lukasa.
U jednoj svojoj knjizi, Bora je čak ismevao Balaševića nazivajući ga „papučarom“ i aludirajući na veliki uticaj njegove supruge. Čak su se i stihovima provocirali, ali Balašević je retko odgovarao, birajući uglavnom tišinu umesto sukoba. Čak i nakon ovakvih uvreda, kada je Đole preminuo, Bora je iskreno izrazio žaljenje i naglasio da je, bez obzira na lične razlike, Đorđe bio veliki umetnik koji je ostavio neizbrisiv trag.
Balaševićev život bio je mozaik sastavljen od pesama, smeha, tuge i iskrenosti. Njegove priče i anegdote ostaju sa nama kao podsetnik da su toplina, humanost i šala ono što ostaje i kada pesme utihnu.
