U današnjem članku govorićemo o jednostavnom, autentičnom receptu koji je kroz decenije bio prisutan u domaćinstvima širom bivše Jugoslavije. Ovaj sirotinjski doručak, iako skroman po sastojcima, odiše toplinom domaće kuhinje, a njegova priprema je toliko jednostavna da gotovo svako može da ga napravi za nekoliko minuta.
U prošlim vremenima, kada su skromni uslovi života zahtevali snalažljivost, ovakva jela su bila pravi simbol kreativnosti i tradicije.Za pripremu ovog jela koriste se najosnovnije namirnice koje se gotovo uvek mogu naći u svakom domaćinstvu – stari hleb, jaja i crni luk. Ako se hleb već osušio i nije više svež, to je zapravo idealno, jer će u tiganju postati hrskav i upiti aromu luka i jaja. Nekada su ljudi upravo na ovakav način pokušavali da iskoriste svaki komad hrane, ne bacajući ništa. Taj princip je danas sve aktuelniji u eri kada se sve više priča o održivoj ishrani i smanjenju otpada.
- Priprema započinje sečenjem crnog luka na sitne kockice ili tanke trakice. U zavisnosti od godišnjeg doba i ukusa, može se koristiti i mladi luk, koji jelu daje nešto svežiji i blaži ukus. Luk se proprži na malo ulja ili masti, u zavisnosti od toga šta se ima pri ruci. U vreme kada je mast bila standard u kuhinji, ovo jelo je imalo i nešto dublji, bogatiji ukus. Prženje se obavlja dok luk ne omekša i ne dobije zlatastu boju.
Zatim se dodaje iseckani bajati hleb. On se seče na kockice ili trakice i dodaje u tiganj da upije masnoću i arome luka. Hleb se tada lagano meša dok ne postane zlatno-smeđe boje i blago hrskav. Taj deo pripreme posebno budi uspomene kod mnogih, jer miris prženog hleba sa lukom može da vrati u detinjstvo ili neka druga, toplija vremena.
Sledi korak u kojem se dodaju jaja. Ona se prethodno umute sa malo soli i bibera i sipaju preko smese u tiganju. Sve se lagano meša dok se jaja ne isprže i ne sjedine sa ostalim sastojcima. Upravo taj trenutak kada se jaja stope sa prženim hlebom i lukom daje ovom jelu specifičnu teksturu i pun ukus.
- Dodatno, po želji se može dodati aleva paprika, koja jelu daje blagu ljutinu i dubinu ukusa. Takođe, jelo se može obogatiti sa belim lukom, komadićima sira, a često se služilo i sa strane – uz kiselo mleko, jogurt, pa čak i turšiju. Ove dodatne namirnice nisu bile obavezne, ali su često bile ono što se imalo u kući, pa su doprinele raznovrsnosti i bogatstvu ukusa.
Zanimljivo je što je ovo jelo u nekim kućama bilo pripremano i bez jaja, što ga čini još skromnijim, ali ne manje ukusnim. Samo pržen hleb sa lukom bio je sasvim dovoljan da nahrani celu porodicu. U siromašnijim krajevima, ljudi su dodavali čvarke, komadiće starog sira, ili što god da su imali tog jutra. Uprkos tome što su sastojci bili oskudni, trudilo se da se od njih napravi nešto ukusno i toplo.
Ono što ovaj doručak čini posebnim nije samo njegov ukus, već i emocionalna vrednost koju nosi. Mnogima budi nostalgiju, sećanje na bake koje su rano ujutru spremale doručak, na zimske dane kada je cela kuća mirisala na prženi luk i hleb, ili na trenutke zajedništva za stolom. U današnje vreme, kada je tempo života brz, ovakvi trenuci su retkost, ali se ovakvim jelima možemo barem na kratko vratiti u to neko jednostavnije doba.
Danas se sve češće ljudi vraćaju ovakvim receptima, ne samo zbog njihove jednostavnosti, već i zbog želje da unesu u svoju ishranu nešto iskreno, domaće i tradicionalno. Ovaj sirotinjski doručak ne traži mnogo – ni vremena, ni novca – ali daje mnogo zauzvrat. Nudi toplinu, zasitnost i podseća nas da lepota može biti upravo u jednostavnosti.U svetu prepunom brzih i skupih doručaka, ovakav obrok stoji kao podsetnik da se i sa malo može mnogo. Dovoljno je samo par sastojaka, tiganj i malo volje. I uz to, naravno – malo ljubavi i sećanja.
