U današnjem članku donosimo ispovest žene koja je čitav život posvetila porodici, a onda jednog dana odlučila da se vrati sebi. Zove se Radica, i njena priča odražava životne borbe mnogih žena koje su godinama u senci porodičnih obaveza zaboravile ko su i koliko vrede.
Radica je čitavo svoje postojanje podredila mužu i deci. Dani su joj prolazili u neprekidnom vrtlogu kuvanja, pranja, spremanja, trčanja po lekarima i pisanju domaćih zadataka s decom. Muž Mile je dolazio s posla, zatekao večeru na stolu, čistu posteljinu i tišinu u kući. Nikada nije čuo da Radica povisi ton, čak ni kada joj se duša raspadala u tišini. Trpela je sve bez glasa, verujući da tako treba da bude.
- Kad se razboleo, Radica je postala njegov jedini oslonac. Nije bilo doktora, medicinske sestre, ni pomoći sa strane – samo ona. Noći je presedela uz njega, merila temperaturu, kuvala čajeve, pravila supe, masirala ga i mazala mu noge. Menjala posteljinu čim bi se oznojio. Nije se žalila, nije plakala, samo je šaptom ponavljala sebi: „Proći će… Život je to.”
I taman kad bi čovek pomislio da toliko požrtvovanje zaslužuje poštovanje – on joj je doveo ljubavnicu u kuću. Pod izgovorima da mu pomaže oko posla, da je poznanica, drugarica… izmišljotine su se nizale. A Radica? Sve je videla, sve znala. I ćutala.
Jednog dana joj je rekao rečenicu koja joj je više zapekla dušu nego bilo šta do tad: „Radice, zapustila si se. Smrdiš na zapršku. Nosiš te tvoje šerpe ko pancir, zaboravila si da si žena.” Te reči su je presekle. Ona, koja se odrekla svega, koja nije sebi štiklu kupila kako deci ne bi falilo, ona da smrdi?
- Tog dana nije rekla ništa. Ali jedne noći stala je pred ogledalo i konačno videla sebe. Donela je odluku – dosta je bilo. Deca su odrasla, a on živ – sada je vreme za nju.Počela je s malim promenama. Obukla je haljinu koju nije godinama nosila. Stavi karmin. Ošišala se i ofarbala kosu. Skinula pregaču i obukla nešto u čemu se oseća kao žena. Počela je da šeta, da pije kafu s komšinicom, da se smeje. Ponovo je disala. I što je više oživljavala iznutra, to je više primećivala da se i spolja menja. Počela je da se sviđa sebi – i drugima.
A Mile? Prvo ju je posmatrao ćutke, pa postao radoznao – gde ide, s kim se viđa, zašto se sređuje. Počeo je da kuva kafu, donosi cveće, kao da je tek tad shvatio koga ima pored sebe. Polako su se vratili jedno drugom, ali ne zato što je Radica opet pripala njemu – već zato što je prvo pripala sebi.
Zato ona danas priča ovu priču svim ženama koje su zaboravile da su pre svega ljudi, žene, bića sa željama i pravom na život. Ne dajte da vas pojede svakodnevica. Nemojte da vam jedino ogledalo bude poklopac od lonca. Jer koliko god muž, deca i porodica bili važni, nijedna uloga nije vrednija od vas samih.Radica poručuje: Volite sebe. Šetajte. Dišite. Sređujte se. Jer ako vi ne volite sebe – niko vas voleti neće.
