U današnjem članku donosimo priču o jednoj zaboravljenoj, ali izuzetno vrednoj namirnici i jelu koje iz nje potiče kukuruznom brašnu i kačamaku. Ova skromna kombinacija sadrži pravo bogatstvo hranljivih sastojaka i kulturnog nasleđa, čineći je ne samo korisnom za zdravlje, već i važnim delom tradicije koja zaslužuje pažnju i poštovanje.
Kukuruzno brašno se od davnina koristi u ishrani širom sveta, a posebno je cenjeno zbog svoje nutritivne vrednosti. Bogato je esencijalnim vitaminima i mineralima, a posebno se izdvaja visok sadržaj gvožđa, koji igra ključnu ulogu u formiranju hemoglobina i unapređenju transporta kiseonika kroz telo. Ova osobina ga čini dragocenim saveznikom u borbi protiv anemije i hroničnog umora. Pored toga, redovna upotreba kukuruznog brašna u ishrani doprinosi snižavanju krvnog pritiska, očuvanju zdravlja srca i jačanju imunog sistema, što ga svrstava među one namirnice koje su korisne i za prevenciju i za oporavak organizma.
- Upravo iz ovog brašna potiče jedno od najstarijih jela koje su generacije pripremale sa ljubavlju – kačamak. Iako ga danas pojedini neopravdano nazivaju “sirotinjskom hranom”, on je vekovima bio i ostao stub ishrane u brojnim krajevima Balkana. U Istočnoj Srbiji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, gde je poznat i pod nazivom Bakardan, kačamak se nije samo jeo već je bio deo svakodnevnih rituala okupljanja porodice i zajednice.
Kačamak se pravi od svega nekoliko sastojaka – kukuruznog brašna, vode i soli – ali njegova vrednost ne leži samo u sastavu, već i u načinu na koji se priprema i konzumira. U tradicionalnim domaćinstvima, serviranje kačamaka bilo je poseban trenutak. Jelo se postavljalo u pleh ili tepsiju, na niskom drvenom stolu poznatom kao sofra, oko kojeg su se ukućani okupljali. Poseban dodatak bila je sprža – masti pomešane sa sirom, koje su domaćice pripremale u tiganju, a u koju su svi umakali zalogaje. Upravo taj način posluživanja doprinosio je duhu zajedništva i topline domaćeg ognjišta.
Uz kačamak se često služilo kiselo mleko, što je obroku dodavalo laganost i balansiranu hranljivu vrednost. Ova kombinacija pružala je dovoljno energije za dnevne obaveze, a istovremeno nije opterećivala organizam.
Međutim, često dolazi do zabune kada se kačamak poistovećuje sa palentom. Iako na prvi pogled deluju slično, zapravo su u pitanju dva različita jela. Kačamak ima gušću, grudvičastu strukturu i zahteva duže kuvanje, dok se palenta priprema brzo i ostaje glatka. Gurmani koji poznaju razliku ističu da kačamak ima dušu – da njegova vrednost ne leži samo u ukusu, već i u emociji i istoriji koju nosi.
- Jedan od važnih elemenata koji često biva zaboravljen u modernim pripremama jeste maslac. Ovaj sastojak daje jelu bogatiju aromu i puni ukus. Osim toga, maslac pomaže i u boljoj apsorpciji vitamina koji su rastvorljivi u mastima, kao i u poboljšanju varenja. Bez ovog detalja, kačamak gubi deo svoje autentičnosti i nutritivne vrednosti.
U današnje vreme, kada je tržište preplavljeno industrijskom hranom i brzim obrocima, vraćanje jednostavnim i iskonski zdravim jelima predstavlja korak ka boljem životu. Uvođenje kukuruznog brašna u svakodnevnu ishranu, bilo kroz kačamak ili druge recepte, može imati višestruke koristi – kako za telo, tako i za duh. Pored toga što je hranljivo, ono je i ekonomski pristupačno, što ga čini idealnim izborom za sve koji žele da jedu zdravo, a ne žele da troše mnogo novca.
Kačamak, spremljen na tradicionalan način, sa dodatkom maslaca i poslužen u duhu zajedništva, nije samo jelo – to je uspomena, priča i tradicija koju treba čuvati. Njegova jednostavnost je njegova snaga. Danas, više nego ikad, potrebno je da se setimo da zdrava ishrana ne mora biti skupa, komplikovana, niti moderna. Ponekad je dovoljno da se okrenemo onome što su naši preci znali – da u jednostavnom može ležati prava vrednost.
