Borka se 30 godina viđala sa Rokfelerom: Doveo je kući, upoznao sa ženom, a o smrti najpoznatije srpske bankarke nije smelo da se priča

U današnjem članku govorićemo o jednoj od najzagonetnijih i najmisterioznijih ličnosti iz novije istorije Srbije, Borki Vučić, koja je u 83. godini tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd-Niš.

Njena smrt nije samo okončala jedan život, već je sa sobom odnela mnoge tajne koje su decenijama bile skriveni deo političkih i finansijskih intriga. Među njima su i one povezane sa Slobodanom Miloševićem, čija je Vučićeva smatrala gotovo jedinom osobom koja je znala sve o njemu. Ta njena veza sa Miloševićem i danas izaziva brojne kontroverze i sumnje.

• Borka Vučić bila je poznata kao Miloševićeva finansijska desna ruka, preko koje je on uspevao da ostvari kontakte i dogovore čak i sa najmoćnijim svetskim akterima, poput Rokfelera. Postoje priče koje zvuče gotovo fantastično — one o milionima dolara koji su tokom sankcija devedesetih iz Jugoslavije iznošeni u džakovima, uglavnom na Kipar, gde je Vučićeva dugo vremena bila direktorka banke. Njena mudrost i sposobnost da upravlja finansijama bile su na takvom nivou da se pričalo da je čak mogla da „pomuti razum“ i Rokfeleru, čoveku koji je važio za jednog od najmoćnijih finansijskih magnata sveta.

Njena povezanost sa Miloševićem datira još iz studentskih dana na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kako je naveo novinar Darko Hudelist, njih su zbližile i velike lične tragedije — Miloševiću su u mladosti umrli otac, majka i ujak, dok su Borkin život obeležile bolesti i gubici najbližih članova porodice. Rođena je 1926. godine u zapadnoj Srbiji, u mestu Komirić, i tokom Drugog svetskog rata priključila se partizanima kao bolničarka. Kasnije je završila Pravni fakultet i specijalizovala bankarstvo u SAD, Engleskoj i Holandiji, što je dodatno osnažilo njene profesionalne kapacitete.

Njena karijera bila je impresivna i višeslojna. Radila je u Ekonomskom institutu SFRJ, bila je šef kabineta saveznog sekretara za spoljnu trgovinu, a bankarsku karijeru započela je u Privrednoj banci Srbije, preteči Beobanke, gde je dugo bila na čelu i upravljala i njenom ispostavom na Kipru. Bila je i savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, a po padu Miloševića smenjena je i povukla se sa visokih položaja. Međutim, njena politička moć nije prestala — 2007. godine izabrana je za poslanika na listi SPS. Pretila je da će otkriti važne informacije o periodu Miloševićeve vlasti, ali njena smrt je prekinula te planove, a kako je tada rekla, da joj se nešto dogodi „biće ubijena samo jedna baba“.

Uprkos velikoj moći i uticaju, život joj nije bio lišen tragedija. Izgubila je sina Bojana, pravnika po struci, koji je preminuo mlad od raka. Porodica je bila obeležena sudbinama koje su obeležile i njene sestre — najstarija je osuđena i provela vreme u zatvoru zbog veze sa oficirima iz Drugog svetskog rata, druga je umrla od raka, a treća nije mogla da ima decu.

• Posebno je zanimljiva njena saradnja sa Rokfelerom. Borka je 1979. uspela da organizuje susret mladom bankaru Miloševiću sa ovim moćnim američkim finansijerom. Rokfeler je bio poznat po svojoj skromnosti, što je Borka isticala kao jednu od njegovih najvećih osobina. Dok je njegova banka imala najširu mrežu filijala na svetu, Rokfeler nije trošio novac na luksuz — nosio je zakrpljene pantalone i štedljivo se ponašao, što je iznenadilo njene kolege iz bankarskog sveta. Ta poslovna veza trajala je oko 30 godina, tokom kojih je Vučićeva redovno dolazila kod Rokfelera, upoznala ga je sa svojom porodicom i razvila odnos poverenja i poštovanja.

U knjizi Borka je citirala i razgovor sa Rokfelerom tokom tog susreta 1979. godine, gde je poznati finansijer interesovao Miloševića o poljoprivrednoj proizvodnji Jugoslavije. Kada je Milošević ponosno rekao da prodaju samo gotove proizvode poput ulja, Rokfeler je komentarisao da će taj čovek daleko dogurati. Ova anegdota pokazuje koliko su tadašnje poslovne i političke elite bile međusobno povezane, a Vučićeva je bila ta koja je te veze gradila i održavala.

Misteriozna pogibija Borke Vučić dogodila se 1. avgusta 2009. godine. Njena luksuzna škoda se, prema izveštajima, više puta prevrnula, prešla preko zaštitne ograde i zapalila se. Borka i još jedna putnica su poginule, dok su vozač i druga saputnica zadobili povrede. Iako je zvanično navedeno da je u pitanju saobraćajna nesreća izazvana kvarom na vozilu, okolnosti smrti izazivaju sumnje i mnoge nagađanja, posebno zbog njenog ranijeg upozorenja da bi njena smrt bila samo „ubijena jedna baba“ i da bi važne tajne ostale zakopane zajedno sa njom.

Ona je ostala jedna od ključnih figura iz vremena Miloševićeve vladavine, a njena smrt još uvek podseća na nerazjašnjene političke i finansijske tajne koje su obavijene velom misterije. Borka Vučić nije samo bila deo sistema — ona je bila stub koji je držao u rukama mnoge niti tog složenog i turbulentnog perioda, a njena priča i dalje intrigira one koji žele da razumeju skrivene tokove moći u jednom od najburnijih perioda srpske istorije.