U današnjem članku govorićemo o tome kako prepoznati i reagovati na ugriz zmije, s posebnim akcentom na razliku između otrovnih i neotrovnih zmija, prvu pomoć i prevenciju. Kada dođe do ugriza, najvažnije je utvrditi da li se radi o otrovnici, jer od toga direktno zavisi način pružanja pomoći i dalji medicinski tretman.
Otrovne zmije imaju prepoznatljivu trouglastu glavu i eliptične zjenice, dok neotrovne karakterišu okrugle oči i izduženo, vitko telo. Takođe, otrovnice u Evropi često imaju zdepasto i kraće telo. Međutim, ovaj način razlikovanja važi isključivo za evropski kontinent.
- U slučaju ugriza, ne preporučuje se traganje za zmijom, jer to može povećati rizik od dodatnog ugriza. Ako je zmija ipak ubijena, korisno je doneti je u bolnicu radi identifikacije, jer to može znatno pomoći lekarima da pravilno odaberu antidot i planiraju terapiju. Na samom mestu ugriza najčešće se vide dve male ubodne ranice koje su udaljene oko 6 do 8 milimetara. Ponekad je prisutna samo jedna ranica ili površinska ogrebotina, a njihovo postojanje ne znači nužno da je otrov ubrizgan.
Prvi simptomi se obično javljaju u roku od dva sata nakon ugriza. U lakšim slučajevima to može biti samo lokalna bol i otok, dok u težim slučajevima bol dolazi brzo, intenzivna je i praćena širenjem otoka, potkožnim krvarenjem, crvenilom, pa čak i pojavom krvavih plikova. Simptomi poput vrtoglavice, mučnine, povraćanja i opšte slabosti često se pojavljuju, a mogu se javiti i uvećani limfni čvorovi. Ako koža postane bledа, hladna i orošena znojem, uz ubrzan rad srca i pad pritiska, moguće je da se osoba nalazi u šok stanju, koje se razvija postepeno i predstavlja glavni uzrok smrtnog ishoda nakon ugriza otrovnice.
Ako se ustanovi da zmija nije otrovnica, ranu treba temeljno isprati vodom, zatim naneti antibiotsku mast i pokriti sterilnim zavojem. Takođe je važno proveriti status vakcinacije protiv tetanusa – ako je prošlo više od pet godina, vakcinaciju treba ponoviti. Kod ugriza koji potiče od otrovnice, osoba mora strogo mirovati. Povređeni ekstremitet treba imobilisati kako bi se usporilo širenje otrova. Ne sme se pokušavati isisavanje otrova, a ni podvezivanje iznad rane jer to može izazvati dodatne komplikacije. Led se takođe ne sme koristiti, jer može pogoršati stanje tkiva.
Ugrižena osoba se mora što hitnije transportovati u bolnicu, jer se čak i u slučajevima kad zmija nije otrovnica često preporučuje hospitalizacija. Protivotrov se daje isključivo intravenozno i u strogo kontrolisanim uslovima, jer može izazvati ozbiljne alergijske reakcije koje ponekad ugrožavaju život.
- Kada je reč o prevenciji, najvažnije pravilo je da se zmije ne diraju. Većina ujeda se dešava kada ljudi pokušaju da ubiju ili uhvate zmiju, iako one prirodno beže od ljudi. Da biste izbegli kontakt sa zmijama, nosite čvrstu obuću, izbegavajte visoku travu, i držite se uređenih staza. Ruke i noge ne stavljajte na mesta koja nisu pregledna, kao što su žbunovi, kamenje ili gomile drva. Posebno budite pažljivi prilikom planinarenja i penjanja po stenama.
Zmije često naseljavaju vlažna, hladna i mračna mesta, kao što su gomile drva, dasaka ili gusta vegetacija. Ta mesta takođe privlače glodare, što dodatno povećava šanse da se zmije tu zadrže. Zato je važno redovno kositi travnjak, skraćivati živu ogradu, i skladištiti drva na policama i dalje od kuće. Hranu za kućne ljubimce treba čuvati u zatvorenim posudama.
Postoji i prirodno sredstvo koje može pomoći da se zmije drže dalje od domaćinstva – to je soda bikarbona. Prema nekim istraživanjima, zmije je ne podnose, pa se preporučuje da se male količine praha pospu po bašti ili oko kuće.
Iako većina zmija nije otrovna, njihovo prisustvo izaziva nelagodu i rizik. Razumevanje osnovnih razlika, simptoma i postupaka prve pomoći, kao i primena jednostavnih preventivnih mera, mogu znatno doprineti sigurnosti u prirodnom i seoskom okruženju.
