U današnjem članku govorimo o događaju koji je izazvao burne reakcije i otvorio brojna pitanja o granici između javne bezbednosti i ljudskih prava.
Incident koji se odigrao na međunarodnom aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu izazvao je veliku pažnju, i to ne samo zbog neuobičajenog izgleda jednog putnika, već i zbog načina na koji su nadležne službe reagovale.
- Prema izjavama svedoka i snimcima koji su se brzo proširili društvenim mrežama, sve je počelo kada je obezbeđenje primetilo putnika koji je odskakao od prosečne slike – avangardna odeća, neobična frizura i izražajan izgled odmah su privukli pažnju. Umesto da se postupak provere obavi diskretno, situacija je ubrzo poprimila dramatičan ton. Putniku je, bez najave i očiglednog razloga, navodno ošišana brada, direktno na licu mesta.
Ova akcija – da se fizički interveniše na nečijem telu, i to bez njegovog pristanka – izazvala je šok i nevericu. Snimci su zapalili mreže, i uskoro su se razvile dve suprotstavljene struje mišljenja. Jedni smatraju da je takav postupak krajnje neprimeren i predstavlja zloupotrebu ovlašćenja, dok drugi ističu da je sigurnost iznad svega, pa i izgleda.
Poznato je da aerodromi predstavljaju čvorišta visokih bezbednosnih standarda, gde se procedure sprovode striktno i bez izuzetaka. Osoblje se obučava da prepozna različite oblike potencijalnih pretnji, ali se postavlja pitanje — da li je neobičan izgled dovoljan povod za radikalnu meru kao što je fizičko menjanje nečijeg identiteta?
Prema međunarodnim propisima, uključujući one koje propisuju ICAO i Ujedinjene nacije, sve bezbednosne aktivnosti moraju imati jasnu osnovu i poštovati ljudska prava. Fizička intervencija – naročito ona koja zadire u izgled – mora biti propisno dokumentovana, zakonski opravdana i sprovedena uz najviši stepen etičke odgovornosti.
- Internet platforme poput TikToka, Facebooka i X-a bile su zatrpane komentarima pod heštegovima #poštovanjeslobode i #sigurnostzanasve. Ova digitalna debata pokazuje koliko su građani svesni krhke ravnoteže između bezbednosti i osobne slobode. Neki su tvrdili da je ovakav pristup duboko diskriminatoran, naročito prema onima koji ne pripadaju “prosečnom” društvenom kalupu. Drugi su, pak, isticali kako neuobičajen izgled može biti deo potencijalne maske za prikrivanje identiteta, što bi opravdalo dodatnu proveru.
Zakonski okvir daje policiji mogućnost da reaguje kada postoji osnovana sumnja u potencijalnu pretnju. Međutim, korišćenje tog prava zahteva visok nivo odgovornosti – ne samo zbog ličnih prava pojedinca, već i zbog poverenja građana u državne institucije. Kada se ovlašćenja zloupotrebe, poverenje nepovratno puca.
- Stručnjaci iz oblasti prava i psihologije smatraju da se mnogi incidenti mogu izbeći uz adekvatnu obuku. Trening iz komunikacije, interkulturalne osvešćenosti i tehnika deeskalacije može pomoći osoblju da donosi pametnije odluke u realnom vremenu. Jer, nasilan odgovor ne mora uvek biti jedini odgovor.
Ovaj incident, iako deluje kao izolovan slučaj, u suštini osvetljava dublje društvene tenzije. Pokazuje da se sigurnost i ljudska prava ne isključuju, već moraju ići ruku pod ruku. Ako postoji razlog za odstupanje od standardnih procedura, taj razlog mora biti jasno naveden, proveren i dokumentovan, kako bi se sprečilo narušavanje dostojanstva.
U društvu koje teži demokratiji, arbitrarne mere i prekomerne kontrole ne bi smele da imaju mesta. Potrebno je razviti kulturu u kojoj će svaki čin obezbeđenja imati jasan pravni okvir, ali i ljudsku dimenziju. Jer institucije ne gube kredibilitet kada pogreše – već kada ne priznaju tu grešku.
Umesto besa i polarizacije, ovaj slučaj bi mogao biti podsticaj za širu raspravu. Dijalog između aerodromskih vlasti, policije, civilnog sektora i građana može rezultirati novim smernicama i edukacijom, koje će sprečiti slične situacije ubuduće.
Samo kroz takav konstruktivan pristup moguće je stvoriti atmosferu u kojoj se bezbednost ne sprovodi po cenu dostojanstva. Jer snaga jednog društva ogleda se upravo u tome kako postupa prema onima koji se izdvajaju — bilo izgledom, mišljenjem ili stavom.
