U današnjem članku donosim vam jedinstvenu priču o Beli mostu u Vranju, mestu koje čuva sećanje na jednu od najpoznatijih i najtragičnijih ljubavnih legendi Balkana.
- Ovaj most nije samo deo gradske arhitekture, već i simbol ljubavi, tuge i neprekinute povezanosti između dvoje mladih čija je ljubav bila zabranjena i osuđena na tragediju. Njihova priča i danas dira srca mnogih koji posete ovaj deo Srbije.
Jedan od turista, koji je putovao iz Grčke sa porodicom, opisao je Vranje kao grad sa najvećim spomenikom ljubavi i uporedio ga sa italijanskom Veronom, poznatom po priči o Romeu i Juliji. Upravo kao i u Veroni, i u Vranju postoji priča o zabranjenoj ljubavi sa tužnim završetkom, ali i o mestu koje tu ljubav čuva kroz vreme – Beli most.
Ovaj most se nalazi u gornjem delu Vranja, u blizini crkve Sveta Petka, jedne od važnih svetinja u gradu. Most se prostire preko reke Vranjske i predstavlja kulturno-istorijski spomenik, mesto gde je ljubavna tragedija i ostavila dubok trag. Turisti često zastaju baš ovde, da bi se prisetili legende i razmislili o moći i prolaznosti ljubavi.
Legenda kaže da je ljubav između Turkinje Ajše i Srbina Stojana bila zabranjena i osuđena na propast. Njihova veza, puna strasti i nežnosti, naišla je na otpor sredine i roditelja. Majka Ajše, koja je most i podigla 1844. godine, učinila je to kao večni spomen na nesrećnu ćerku i njenu ljubav, ali i kao upozorenje i molitvu: “Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi.” Ova rečenica, ispisana na turskom i arapskom jeziku na ploči na mostu, i danas odjekuje kao večita opomena protiv nasilja i razdvajanja onih koje povezuje istinska ljubav.
- Priča o Ajši i Stojanu duboko je ukorenjena u lokalnoj kulturi i istoriji. Prema predanju, Selim-beg, otac Ajše, dobio je proročanstvo da će njegova ćerka voleti Srbina. Kako bi sprečio to što je video kao sramotu i pretnju, zatvarao je Ajšu i čuvao je daleko od sveta, nadajući se da će tako sprečiti proročanstvo da se ostvari. Međutim, ljubav je bila jača od zabrana i prepreka.
Kada je Selim-beg zatekao Ajšu i Stojana zajedno kraj reke, u naletu besa pokušao je da ubije Stojana. U tom tragičnom trenutku, Ajša je hrabro stala između njih i sopstvenim telom zaštitila voljenog. Nažalost, upravo zbog toga izgubila je život. Nesrećna smrt majke nije zaustavila tragediju – Stojan je, slomljen gubitkom, oduzeo sebi život nožem.
- Ova tužna priča sa istim mestom završetka, upravo na mestu gde je danas Beli most, utkana je duboko u kolektivnu svest grada Vranja. Most je od tada postao više od običnog prelaza preko reke – postao je simbol večne ljubavi i podsetnik na cenu koju ponekad plaćaju oni koji se usude da vole uprkos svemu.
Zanimljivo je da se Beli most nalazi i na grbu grada Vranja, što dodatno ističe njegov značaj i mesto u srcima lokalnog stanovništva. On simbolizuje ne samo istorijski događaj, već i duh grada, njegove vrednosti i kulturnu baštinu.
Posetioci koji dođu u Vranje često žele da vide ovo mesto i dožive njegovu atmosferu. Mnogi zastaju na mostu, čitaju ploču sa natpisom, razmišljaju o sudbini dvoje mladih, i osećaju poštovanje prema njihovoj hrabrosti i tragičnoj sudbini. Beli most nije samo turistička atrakcija – on je mesto na kome se susreću prošlost, ljubav i pamćenje.
Kroz vekove, priča o Ajši i Stojanu prenosi se usmenom tradicijom, a most i dalje stoji kao tihi čuvar njihove legende. Mnogi smatraju da ova ljubav prevazilazi vreme i kulturološke razlike, ostavljajući snažnu poruku o zajedništvu i ljudskoj potrebi za povezivanjem.
Upravo zbog ove simbolike, Beli most u Vranju može se smatrati jednim od najlepših i najpotresnijih spomenika ljubavi na ovim prostorima. Njegova istorija i legenda neprestano podsećaju koliko su ljubav i život krhki, ali i koliko su snažni kad ih doživiš iskreno i bez straha.
U današnjem svetu punom izazova i podela, priča o Ajši i Stojanu ostaje svetao primer da ljubav može postojati uprkos svim preprekama, i da njena snaga može biti večna, baš kao što je večan i Beli most iznad Vranjske reke u Vranju.
