U današnjem članku ispričaću priču o Milanu Babiću i njegovoj porodici, koji su iz rodnog Niša otišli čak u Buenos Ajres zbog poslovnih obaveza, a sada razmišljaju da taj grad postane njihovo stalno utočište.
- Odlazak u Argentinu, zemlju udaljenu skoro 12.000 kilometara od Srbije, doneo im je sasvim novo iskustvo, mnogo drugačije od onog na šta su navikli. Ono što ih je posebno oduševilo jeste opuštenost i srdačnost Argentinaca, kao i klima, hrana, kvalitetan zdravstveni sistem i snažan odnos prema porodici, posebno prema majkama. Uz to, fascinirala ih je i duboka ljubav prema fudbalu, koja je u Argentini gotovo pa religija.
Milan Babić je u ovu daleku zemlju stigao zajedno sa suprugom Zoranom i tada četvorogodišnjom ćerkom, jer je američka firma u kojoj radi odlučila da proširi tržište na Južnu Ameriku. On kao direktor vodi projekat proizvodnje i organizacije sajmova. U početku su razmišljali da se presele u Čile, ali su posle konsultacija sa advokatima i konzulom doneli odluku da to ipak bude Argentina, što se kasnije pokazalo kao odličan izbor.
Jedna od ključnih stvari koja je prevagnula bila je upravo briga o porodici i sistem zdravstvene zaštite. Kada su se selili, Zorana je bila u šestom mesecu trudnoće i bilo im je od presudnog značaja kako će tamo proći porođaj. Babić sa osmehom priča da je iskustvo u Buenos Ajresu bilo neuporedivo bolje nego ono kada im se rodilo prvo dete u Nišu. Ovde je supruga imala nekoliko onlajn edukacija o dojenju i nezi bebe, a posle porođaja čitav tim lekara bio je uz nju. Takva posvećenost pacijentima ih je oduševila jer to ranije nigde nisu doživeli.
Ono što ih je iznenadilo na prvi pogled bila je opuštenost ljudi. Babić priča da se u redovima niko ne gura, niko ne žuri, a razgovor sa nepoznatim ljudima dok se čeka smatra se kulturološkim običajem. Iako je životni standard izazovan za većinu lokalnih stanovnika, ljudi su nasmejani i bez stresa. Čak i kada finansije nisu blistave, Argentinci pronalaze način da uživaju u svakodnevici.
- Naravno, postoji i druga strana medalje. Cene stanovanja u Buenos Ajresu nisu nimalo niske. Za stan sa dve spavaće sobe u bezbednom kraju potrebno je izdvojiti između 1.500 i 2.000 dolara mesečno, a ako zgrada ima bazen, teretanu, saunu i obezbeđenje, dodatni troškovi mogu biti oko 600 dolara. Ipak, način života i opuštenost ljudi ublažavaju taj finansijski pritisak. Oni veruju da, ako ne ide na jednom poslu, uvek možete naći drugi, a otprilike 30% stanovništva ima visoka primanja i radi mnogo.
- Poseban kuriozitet za Babiće bila je činjenica da radno vreme prodavnica često ne znači mnogo. Vlasnici ih otvaraju kada žele, a zatvaraju isto tako. Ako kupac kaže da je naišao na zatvorena vrata, oni jednostavno kažu: „Doći ćete kada radimo.“ Takva fleksibilnost na Balkanu bi izazvala čuđenje, ali ovde se doživljava normalno.
Klima u Argentini im je takođe prijala. Kada je tamo zima, u Srbiji je leto, ali i najhladniji dani retko spuštaju temperaturu ispod 14 stepeni. Zimske jakne gotovo da im nisu potrebne. Hrana ih je potpuno osvojila – posebno govedina, koju mnogi smatraju najboljom na svetu, kao i bogati izbor peciva sa voćem. Obavezni sastojak mnogih poslastica je dulce de leche, ukus koji Babić poredi sa karamelom.
Što se tiče fudbala, u Argentini je to više od sporta. Dres na utakmici je obavezan deo dres koda. Kada je reprezentacija postala šampion Amerike, grad je stao. Restorani nisu služili meso jer su svi slavili, a na svakom uglu nalaze se murali posvećeni Maradoni i Mesiju, koji su za Argentince poput božanstava.
Ipak, nisu svi utisci savršeni. Babić ističe da u zemlji vlada ekonomska nestabilnost, što se najviše odražava na domaće stanovništvo, dok oni koji rade za strane firme prolaze bolje. Kurs dolara prema pezosu menja se velikom brzinom, a prisutno je i crno tržište. Zanimljivo je da se mnoge usluge mogu platiti kriptovalutama, jer bankarske kartice ponekad nisu prihvaćene.
Problem predstavlja i kriminal. Sitne krađe novca i telefona mogu se završiti tragično, jer su počinioci često nasilni. Policija jeste prisutna, ali stopa kriminala raste. Ipak, porodica Babić za sada nije imala neprijatnih iskustava, iako su čuli da su neki ljudi sa Balkana bili opljačkani.
U Buenos Ajresu živi mali broj Srba, ali postoji srpska crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice i manastir Svetog Save. Otac Stefan i drugi sveštenici trude se da okupe zajednicu, pa svake nedelje organizuju ručak u crkvenoj porti. Babići su započeli proces dobijanja argentinskog državljanstva, a trenutno istražuju mogućnost da otvore coworking prostor. Ako se pokaže da ulaganje nije isplativo, možda će se vratiti u Evropu ili otići u neku drugu zemlju Južne Amerike, ali zasad ih Argentina inspiriše i privlači kao novo mesto za život
