U današnjem članku ispričaću vam potresnu i istinitu priču o Mirijam Rodrigez, ženi poznatoj i kao Majka hrabrost, koja je tri godine neumorno tragala za ubicama svoje ćerke, želeći da osveti njenu brutalnu otmicu.
- Ovaj događaj nije deo nekog akcionog filma, već stvarnost koja se dogodila 2014. godine u Meksiku, zemlji gde godišnje nestaje oko 10.000 ljudi.Situacija u Meksiku postala je posebno opasna nakon što je 2006. godine vlada započela rat protiv narko-kartela. Smrt vođa najvećih grupa dovela je do raspada banda u manje, ali još opasnije ćelije koje su se počele baviti otmicama radi dobijanja otkupa. Jedna od žrtava bila je 20-godišnja Karen Rodrigez, ćerka Mirijam Rodrigez, koja je živela u gradu San Fernando, udaljenom samo dva sata vožnje od granice sa SAD.
Mirijam je tada imala 54 godine, vodila je prodavnicu kaubojske odeće i živela je sa sinom Luisom i ćerkama Karen i Azalejom. Jednog kobnog dana, banda je nasilno ušla u njihovu kuću. Pored Karen, otet je i porodični prijatelj, mehaničar, koji je slučajno došao u pogrešno vreme. Karen je bila vezana i odvedena bez traga.
Neposredno nakon otmice, Mirijam je dobila zahtev za otkupninu. Sa strahom za ćerkin život, podigla je kredit i platila novac, ali Karen nikada nije oslobođena. Uprkos tome što je očajna majka pokušavala na sve načine, i nakon još jedne uplate, otmičari su je prevarili i prestali su da se javljaju. U jednom trenutku su tražili još dodatnih para, koje je Mirijam opet platila, ali ćerka nije vraćena.
Kako je vreme prolazilo, Mirijam je postajala sve odlučnija. Razgovarajući sa svojom drugom ćerkom, Azalejom, obe su znale da Karen najverovatnije više nije živa, ali su odlučile da se ne predaju i nastave potragu za pravdom.
- Ključni moment bio je kada je Mirijam saznala da je jedan od članova bande, poznat kao Sama, bio umešan u otmicu. Mehaničar koji je pušten to joj je potvrdio. Prateći tragove, Mirijam je identifikovala Samu i počela ga je pratiti. Kako bi se približila, promenila je izgled – ofarbala je kosu u crveno, skratila je i pravila se da sprovodi anketu. Sama nije ni slutio da je upravo on meta ove hrabre žene.
Sve informacije koje je Mirijam uspela da prikupi predala je policiji, ali od zvaničnih institucija malo ko je bio voljan da joj pomogne. Jedan policajac je prihvatio da interveniše, ali Sama je uspeo da pobegne. Međutim, sin Luis ga je video i odmah pozvao policiju, što je dovelo do hapšenja Samu.
Nakon hapšenja, Sama je počeo da otkriva identitete saučesnika, ali ne sve. Jedan od njih bio je i Kristijan Gonzalez, tada 18-godišnjak, koji je tokom ispitivanja bio uplašen i gladan. Mirijam je, saosećajno, podelila sa njim svoj ručak i nazvala ga detetom, kao što i ona jeste – majka. Kristijan je priznao zločin i odveo policiju do farme gde je bilo sakriveno telo Karen i ostatci mnogih drugih žrtava. To mesto bilo je pravi užas, sa desetinama ljudskih leševa, a delovi Kareninog tela pronađeni su tek godinu dana kasnije.
Mirijam je prisetila da je restoran u blizini farme bio mesto gde je u vreme otmice ručala sa porodicom. Tada je upoznala prijateljicu Elviju, koja je čudno ćutala o Kareninom nestanku. Kasnije se saznalo da je Elvija bila u vezi sa još jednim otmičarom, što je dovelo do hapšenja još jednog člana bande.
- U nastavku potrage, Mirijam je pronašla druge saučesnike. Neki su napustili kriminal i pokušavali da se promene, poput Enrika koji je počeo da posećuje crkvu. Uprkos molbama parohijana da Mirijam oprosti, ona je odlučila da ne popušta, pitajući se „Gde je bila njegova milost dok su ubijali moju ćerku?“Još jednog otmičara, koji je pre pridruživanja bandi prodavao cveće, Mirijam je lično privela. Kad ju je prepoznao, pokušao je da pobegne, ali je ona držala pištolj uperen u njega dok nije došla policija.
Porodica je upozoravala Mirijam da će joj uporno traganje i rat s kartelima doneti opasnost, ali ona je odgovarala: „Umrla sam onog dana kada je moja ćerka ubijena. Želim da ovome stanem na kraj.“ Pored lične potrage za ubicama, Mirijam je bila i aktivna u lokalnoj zajednici roditelja nestalih osoba.Godine 2017., nakon što je nekoliko zatvorenika, uključujući i Karenine otmičare, pobeglo iz zatvora, Mirijam je tražila policijsku zaštitu. Dobijala je patrole u svom domu i na radnom mestu, ali se nije povukla. Za samo tri godine zahvaljujući njenoj istrajnosti, devet članova kartela je osuđeno.
Nažalost, na Dan majki te iste godine, 10. maja, Mirijam je brutalno upucana 13 puta i preminula na putu do bolnice. Naručioci ubistva nikada nisu pronađeni. Njena smrt nije prekinula potragu za pravdom, jer njen sin Luis i dalje traži odgovorne.Iako Mirijam više nije među živima, njen trud i borba nisu bili uzaludni. Zahvaljujući informacijama koje je prikupila, mnogi od onih koji su mučili i ubili Karen završili su iza rešetaka, a Mirijam ostaje simbolom nepokolebljive majčinske ljubavi i borbe protiv nasilja u jednoj opasnoj zemlji
