U današnjem članku donosimo priču o svetitelju čije je ime kroz vekove ostalo sinonim za hrabrost, vere i nesebične ljubavi prema ljudima.
- Sveti velikomučenik Prokopije, rođen kao Neanije u Jerusalimu, bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana, poznat po svom vojnom umeću i odanosti carstvu. Ipak, njegov život se iz korena promenio kada je doživeo sudbonosni susret sa Hristom koji mu je otvorio put ka večnom spasenju. Ta promena nije bila samo unutrašnja, već i javna i hrabra, jer je odlučio da se suprotstavi paganskoj sili i postane svetionik vere u vremenu progona.
Prema drevnom predanju, kada je Dioklecijan poslao Neanija sa vojskom u Aleksandriju da uguši hrišćane, na putu mu se dogodilo nešto neobično. Usred jakog zemljotresa začuo je glas koji mu je rekao: „Neanije, kamo ideš i na koga ustaješ?“ Zbunjen je upitao ko mu se obraća, a tada se pred njim ukazao presvetli krst i čuo se glas: „Ja sam Isus, raspeti Sin Božji… ovim znamenjem pobeđuj neprijatelje svoje.“ Ovaj trenutak je zauvek preokrenuo njegovu sudbinu. Umesto da izvrši naredbu cara, Neanije je krenuo protiv neprijatelja Jerusalima i pobedio, a zatim je majci objavio da je postao hrišćanin.
Pred sudijom je simbolično skinuo vojvodski pojas i bacio mač, poručivši da sada služi samo Hristu. Usledila su teška mučenja, tamnica i ispitivanja, ali njegova vera nije poklekla. U tamnici mu se ponovo javio Isus, krstio ga i dao mu novo ime – Prokopije. Upravo u toj tami započelo je širenje svetlosti: jednog dana prišlo mu je dvanaest žena, ponosno izjavljujući da su sluškinje Hristove. Njihova vera bila je toliko jaka da su, zajedno sa Prokopijem, podnosile strašna mučenja. Njihov primer hrabrosti dotakao je i njegovu majku, koja se takođe preobratila i završila među mučenicima.
Na gubilištu, Prokopije je podigao ruke prema istoku i uputio iskrenu molitvu Bogu za sve bedne, sirote i nevoljne ljude, kao i za rast i širenje Crkve. Nebo mu je objavilo da je njegova molitva uslišena. Sa radošću je položio glavu pod mač i otišao Gospodu u večnu radost, postradavši 8. jula 303. godine u Kesariji Palestinskoj. Taj čin doneo mu je venac besmrtne slave i mesto među svetima.
- Od davnina se dan Svetog Prokopija smatrao posebno povoljnim za venčanja. Veruje se da on blagosilja parove koji krunišu svoju ljubav, podsećajući da je brak sveta tajna. Istovremeno, narodno predanje savetuje da se tog dana izbegava kupanje u rekama, a još važnije – da se izbegavaju svađe, konflikti i oštre reči. Umesto toga, ljudi su ohrabrivani da jedni drugima daruju blage reči, utehu i nadu. Upravo je to ono što Sveti Prokopije poručuje i danas: u svakome treba tražiti dobro i pokazivati milost.
U njegovu čast sačuvana je i molitva koju vernici izgovaraju, tražeći pomoć, utehu i duhovnu snagu. Ona počinje zazivom: „O, sveti i veliki mučeniče Prokopije, veličanstveni slugo Gospodnji, pogledaj sa Neba na nas i prinesi molitvu Gospodu za spasenje naše.“ U tim rečima oseća se nada da će njegove molitve dotaći srce Gospodnje i da će pomoći onima koji traže mir, ljubav i zdravlje. Vernici ga mole da ih očisti od greha, da ih učvrsti u veri i pomogne da istraju u iskušenjima savremenog sveta, koji je često prepun nepravde i straha.
U ovim rečima ogleda se snaga svetitelja koji nije čuvao veru samo za sebe, već je želeo da njom dotakne što više ljudi. Zato se u molitvi spominje i želja da se svi podsete suštine stvari, da budu spremni za čas kada će ih Bog pozvati k sebi. Prokopije se moli da vernici, nadahnuti njegovim primerom, budu spremni da sačuvaju veru i ljubav u sebi, jer bez toga nema puta ka Carstvu Nebeskom.
Sveti Prokopije nije samo istorijska ličnost; on je simbol onih koji su kroz vekove branili istinu i stajali uz Hrista i kada je to značilo gubitak života. Njegov dan nas poziva da se zapitamo koliko ljubavi imamo prema bližnjima, da li praštamo, i koliko hrabro branimo ono što je dobro. Na taj način, njegova priča ne ostaje samo zapis iz prošlosti, već postaje svetionik i današnjim generacijama, inspirišući nas da činimo dobro, da se molimo za mir i da u srcima gajimo veru koja ne prolazi.
