U današnjem članku donosi se jedno dublje promišljanje o tome kako se pogled na brak i udaju značajno promenio, posebno među savremenim ženama.
- Odrasle smo uz uvreženu ideju da je biti voljena, udati se i osnovati porodicu najveća životna sreća, ali sve češće se čuje iskreno priznanje: „Nisam sigurna da želim da se udam.“ To ne znači da današnje žene ne vole svoje partnere, već da više ne vide jasnu svrhu u tome da formalno stanu pred matičara.
Razlozi za ovakva razmišljanja su brojni i duboko povezani s promenama u društvu i ličnim prioritetima. Nekada je brak bio sinonim za sigurnost, status i pripadnost, a danas žene to mogu same sebi da obezbede. U svetu koji se menja, i same žene su se promenile, počele su više da cene lični rast, slobodu i unutrašnji mir nego parče papira koje ih formalno povezuje s nekim.
Jedan od prvih razloga je venčanje kao finansijski test. Savremeno društvo pretvorilo je svadbu u pravu predstavu: haljina, banket, foto sesije, putovanja i mnogobrojni troškovi padaju upravo na sam par, a ne više na roditelje. Sve češće žene razmišljaju: da li je zaista potrebno uložiti ogromne količine novca u jedan dan koji suštinski ništa ne menja u vezi? Mnoge bi taj novac radije uložile u obrazovanje, putovanja ili kaparu za stan, jer vrednuju ono što ima dugoročniji smisao.
Zatim dolazi pitanje karijere i samoostvarenja. Danas posao nije samo način da se zaradi, već i prilika da se oseti ispunjenje, da se ostavi trag i stvori uticaj. Mnoge žene se boje da će morati da biraju između sebe i porodice. Nije to bez razloga, jer najčešće one preuzimaju najveći deo obaveza kada dođu deca. Karijere se prekidaju, planovi se menjaju, a povratak na isti nivo uspeha postaje neizvestan. Zato se pitaju: da li sam spremna na takvu žrtvu?
- Iskustva iz prošlosti igraju veliku ulogu. Mnoge žene su odrasle u domovima gde roditelji nisu ostali zajedno zbog ljubavi, već iz straha od samoće ili zbog navike. Neke su prošle kroz bolne raskide i izdaje. Strah od ponavljanja tih obrazaca postaje jak. Žene se plaše da će ponovo izabrati pogrešnog partnera i završiti u vezi iz koje će biti teže izaći nego što je bilo ući. Zato postaju pažljivije i opreznije, jer znaju da je ponekad bolje biti sam nego zarobljen u lošem odnosu.
- Veliku ulogu ima i vrednost unutrašnjeg mira. Učiti da slušamo sebe nije lako, a kada žena kroz godine rada na sebi, terapija i introspektivnih iskustava napokon pronađe stabilnost, teško se odriče tog osećaja. Brak tada može delovati kao rizik: šta ako se opet izgubim u nekom drugom, šta ako moram da se prilagođavam i trpim? Čuvanje sopstvene ličnosti i granica postaje važnije od bilo kakvog formalnog statusa.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je vreme ograničen resurs. Održavanje zdrave veze zahteva mnogo vremena, razgovora, kompromisa i pažnje. Ako žena u isto vreme radi, studira, gradi karijeru i brine o zdravlju ili roditeljima, ona iskreno može priznati sebi: trenutno nemam resurse za porodicu kakvu bih želela. To nije odricanje od ljubavi, to je zrela procena sopstvenih mogućnosti.
Današnje društvo takođe nudi nove oblike emotivne podrške. Žena može pronaći osećaj pripadnosti kroz prijatelje, terapeute, mentorski rad ili različite interesne grupe. To smanjuje potrebu da brak bude jedini izvor intimnosti i bliskosti. Mnoge se osećaju voljeno i cenjeno i bez formalne zajednice.
Sve više se preispituje sama uloga braka. Nekada je brak donosio sigurnost i društveni status, ali danas se postavlja pitanje: ako sve to možemo same, zašto bi brak bio nužan? Odgovor je individualan – neke žele porodicu, druge slobodu, treće dublju duhovnu vezu. Sve ređe se udaje samo zato što se „tako mora“.
- Na kraju, važno je istaći i pojam čekanja prave osobe. Žena više ne traži brak da bi dobila status, već želi nekog ko je istinski poštuje, ko je razume i sa kim može da raste. To nije kapric, već potreba za pravom, dubokom vezom. Zato se ne pristaje na prvog koji naiđe, jer biti sam sa sobom često je sigurnije nego biti sam pored nekoga ko te ne čuje.
Iza svih ovih razloga krije se jedan zajednički osećaj – strah od gubitka sebe, strah od pogrešnog izbora i života koji se pretvara u teret. Ali ako pored sebe imamo zrelog, pouzdanog partnera, brak više nije žrtva, već prirodna odluka. Ljubav danas nije samo osećanje, već i svesna odluka, a moderne žene je donose hrabro, jer više ne veruju u pravila, nego u sopstvene izbore.
