U današnjem članku donosimo vam prepričanu i jedinstvenu priču o temi koja se sve češće pominje među trudnicama u Srbiji, a to je akušersko nasilje i iskustva porođaja u inostranstvu.
- Dok mnogi misle da su porodilišta u stranim zemljama savršen izbor zbog navodno bolje organizacije i ljubaznijeg osoblja, iskustvo jedne žene iz Srbije koja se 2016. godine porodila u Norveškoj pokazuje da stvari nisu uvek onakve kakvima se čine. Ona je istakla da je njen porođaj bio jedno od najneprijatnijih iskustava u životu i da ga nikada ne bi ponovila.
Ova žena ima 30 godina i naglašava da nije otišla u Norvešku nepripremljena. Diplomirala je na Katedri za skandinavske jezike i književnost u Beogradu i dobro poznaje norvešku kulturu, istoriju i jezik. Radila je kao profesor norveškog jezika u najpoznatijoj školi jezika u Norveškoj, gde se polaže Bergenstest i ulaže u integraciju stranaca. Njen suprug je master građevinski inženjer sa odlično plaćenim poslom. Ona je naglasila da ne želi da o Norveškoj govori loše, jer da je tako, ne bi se tamo ni preselila. Ali izjava da su norveška porodilišta bolja od srpskih bila je nešto što nije mogla da prećuti.
Opisala je kako se porodila u univerzitetskoj bolnici u jednom od najvećih norveških gradova. U početku je verovala da je njihov zdravstveni sistem besprekoran i da će imati profesionalnu brigu. Tokom cele trudnoće nijednom je nije primio lekar specijalista, već su je pratile samo babice. Iako su joj pojedine njihove preporuke delovale čudno, odlučila je da ih sledi i poveruje im. Međutim, ono što ju je dočekalo u porođajnoj sali bilo je potpuno suprotno njenim očekivanjima i ostavilo je dubok trag.
- Tokom pokušaja da joj daju epiduralnu anesteziju, anesteziolog ju je ubadao čak sedam puta u roku od deset minuta, ne uspevši da pronađe pravo mesto. Na kraju je samo slegnuo ramenima i rekao „Nešto ne ide“, ostavljajući je u stravičnim bolovima u leđima. Ti bolovi su joj kasnije otežavali da leži na leđima tokom najtežih kontrakcija. Situaciju je dodatno pogoršalo to što nisu uradili epiziotomiju, jer je njihov stav da „Norvežani sve znaju najbolje“. Takođe, niko nije uradio ultrazvuk da proveri veličinu bebe pre porođaja, što je moglo da spreči komplikacije.
Kada je na svet došla njena devojčica teška više od četiri kilograma i dugačka 54 centimetra, posledice su bile ozbiljne. Babice su se naknadno izvinile zbog svojih grešaka i pozvale tim od tri lekara koji su je sat vremena ušivali. „Kao da mi izvinjenje znači nešto“, dodala je ogorčeno. Srećom, lekari su tada posao odradili stručno, pa sada nema trajnih posledica, ali joj je rečeno da je mogla da ostane invalid do kraja života.
Ona je naglasila da nisu sve osobe u porodilištu bile iste. Babice koje su je negovale tokom dvodnevnog boravka u bolnici pokazale su se kao brižne, pažljive i saosećajne, što joj je mnogo značilo nakon traumatičnog porođaja. Ipak, to ne menja činjenicu da je njen osnovni utisak o sistemu duboko razočaravajući. Smatra da je važno reći istinu i nazvati stvari pravim imenom, jer se ovakve teme često guraju pod tepih.
Kada je kasnije svoju priču podelila i sa Norvežankama i sa ženama iz Srbije, shvatila je da nije usamljena. Mnoge su imale slična iskustva, često praćena nezadovoljstvom i osećajem da nisu bile zbrinute onako kako bi trebalo. „Možda će neko reći da bi to moglo da se desi i u Srbiji i da nema veze sa norveškim sistemom“, kaže ona, „ali varate se“. Njen doživljaj pokazuje da se ni u razvijenim zemljama ne može uvek računati na savršenu brigu, posebno kada je reč o porođaju.
Na kraju svog iskustva poručuje da norveški sistem jeste dobar kada je reč o ozbiljnim i teškim bolestima, jer tada pruža pristup najsavremenijim metodama lečenja i skupim terapijama. Međutim, kada je u pitanju nešto što oni doživljavaju kao svakodnevicu, poput trudnoće i porođaja, sve se svodi na to koliko će žena imati sreće. Njena priča služi kao upozorenje svim budućim majkama koje razmišljaju o porođaju u inostranstvu da se informišu do najsitnijih detalja, jer iza privida savršenog sistema mogu da se kriju neočekivane teškoće i iskustva koja ostavljaju dubok trag.
