U današnjem članku donosimo priču o jednom od najznačajnijih svetaca koji zauzima posebno mesto u narodnom i duhovnom identitetu Balkana.
- Sveti Ilija, u narodu poznat i kao Ilija Gromovnik, slavi se svake godine 20. jula po starom, odnosno 2. avgusta po novom kalendaru. Tog dana mnogi vernici izražavaju duboko strahopoštovanje, jer se veruje da tada nebo progovara, a Sveti Ilija u svojim ognjenim kolima kreće da kazni nepravdu i greh.
Sveti Ilija je biblijski prorok iz 9. veka pre nove ere, poznat po svojoj nepokolebljivoj veri u jednog Boga u doba kada su se ljudi masovno okretali idolopoklonstvu, posebno bogu Vaalu. Njegovo ime na hebrejskom jeziku znači „Bog je moj Gospod“, a njegova dela svedoče o neobičnoj snazi i duhovnoj moći. U mnogim predanjima, Ilija je čudotvorac – uspeo je da zatvori nebo i zaustavi kišu tri godine, vaskrsnuo je dete, a sišao je ognjem s neba. Najmističniji deo njegove priče jeste da nije umro, već je živ uznet na nebo u ognjenim kolima koje su vukli ognjeni konji. Zbog toga se veruje da će se ponovo pojaviti pred kraj sveta kao svedok božanske istine.
U narodnoj svesti Ilija postaje Gromovnik – sila koja upravlja prirodnim nepogodama. Njegova povezanost sa gromovima, vetrovima i munjama učinila ga je zastrašujućom, ali i poštovanom figurom. Na dan njegovog praznika, ljudi se uzdržavaju od rada kako ne bi izazvali njegovu srdžbu. U mnogim krajevima Balkana, toga dana se ne obrađuje zemlja, ne pere veš, ne koriste se metalni alati, a čak se i kuvanje izbegava. Praznik se obeležava uz liturgiju, jagnjetinu i porodična okupljanja, naročito među onima koji slave Ilindan kao krsnu slavu.
Za razliku od drugih svetitelja koji simbolizuju mir, Sveti Ilija je oličenje božanske pravde i ognja. Njegova pojava ne nosi tišinu, već grmljavinu kao poruku. Na ikonama se prikazuje kako vozi ognjena kola kroz oblake, sa strogim pogledom i uzdignutom rukom, spreman da kazni zlo. U mnogim narodnim predanjima, Ilija preuzima ulogu staroslovenskog boga Peruna, što pokazuje koliko je njegov kult duboko usađen u svest ljudi sa ovih prostora.
- Jedna od najpoznatijih legendi koja se vezuje za njegov dan tiče se reke Neretve. Stari ljudi su govorili da Neretva u noći između 1. i 2. avgusta doziva svoje žrtve. Prema priči, iz njenih dubokih virova dopire čudna rika – šum koji podseća na zov. Verovalo se da se tada pojavljuju podvodna bića koja biraju žrtvu. Meštani su znali da toga dana niko ne bi smeo da se kupa u reci, posebno u vreme podnevne molitve. Roditelji su pazili na decu, jer se verovalo da samo oni koji poštuju Neretvu mogu da čuju njen zov. Ta rika je bila namenjena onima koji su reku voleli, a ne slučajnim prolaznicima.
Sveti Ilija je retka figura koju podjednako poštuju Jevreji, hrišćani i muslimani. Svaki od tih naroda ga obeležava na svoj način, u različite dane. Katolici slave Svetog Iliju 20. jula, dok ga pravoslavci i muslimani u Bosni i Hercegovini slave 2. avgusta. U muslimanskoj tradiciji taj praznik se zove Aliđun, što je skraćeno od Alijin dan. Zbog isprepletanosti kultura i običaja, u narodu se ustalila izreka: „Do podne Ilija, a posle podne Alija“. Ova fraza ne samo da pokazuje versku toleranciju i suživot, već i ukazuje na duboku ukorenjenost praznika u svakodnevicu svih naroda koji žive u tom podneblju.
Postoji i verovanje da vremenske prilike na Ilindan utiču na plodnost lešnika – ako je tog dana suvo i sunčano, očekuje se bogata godina. S druge strane, kiša simbolizuje kaznu i znak da su ljudi zaboravili božji put.
U današnjem članku smo se podsetili koliko je Sveti Ilija, iako deluje kao strog i nepopustljiv, zapravo glas božanske istine i podsjetnik da priroda, vera i pravda idu ruku pod ruku. Njegova prisutnost u legendama, ikonama i svakodnevnim verovanjima govori da ga ljudi doživljavaju ne samo kao sveca, već i kao čuvara neba i pravde, koji bdije nad svetom sa ognjenim kolima i budnim okom
